Definiciju automatskog pisanja preuzeo sam sa sajta nadrealizam.rs, nije bilo potrebe da je sam pišem jer su oni to odlično uradili. Sa automatskim pisanjem prvi put sam se susreo 2012. godine prelistavajući knjigu “Lеs Champs Magnétiques“, izdanje Gallimard iz 1971. godine, a zatim u niže navedenom časopisu “Svedočanstva”.
Definicija
Automatsko pisanje nastaje u polju spontanog i proizvoljnog, proces nije unapred osmišljen, izvodi se što je brže moguće, tako da nema racionalne kontrole ili cenzure svesti. Automatizam, kao osnova nadrealističkog delovanja, definisan je već u Bretonovom prvom Manifestu nadrealizma (Manifeste du surréalisme), kao vid eksperimentalne tehnike koja treba da izrazi kreativnu snagu nesvesnog. Prvi tеkst koji je realizovan primenom ovog mеtоda, Lеs Champs Magnétiques (Magnetna polja), objavljen je 1919. godine u časopisu Littérature, a nаizmеničnо su ga pisali André Breton i Philippе Sоupаult. Tekst Marka Ristića “Primer”, objavljen 1924. godine u časopisu Svedočanstva, jedan je od najranijih automatskih tekstova u srpskoj književnosti.
Kako pisati
Kako automatsko pisanje funkcioniše u praksi? Jednostavno pišite ono što vam prvo padne na pamet, bez razmišljanja, bez traženja smisla, bez tačke i zareza. Pišite što duže možete bez prekida. Kada završite, pročitajte. Ono što budete videli na papiru može otkriti dosta o vama. Kažu da kod ove vrste pisanja redove ispisuje podsvest, a ne svest. Neko bi automatsko pisanje podveo pod psihologiju, ja bih pod umetnost, jer umetnošću smatram skoro svaki oblik originalnog stvaranja, nasuprot mimezisu ili podražavanju već postojećeg. Ispod je primer koji sam napisao pre ovog uvoda:
Primer
“Radost iz glave ide sve ali zašto moramo biti slobodni kada ona već voli mučenje moje igram na polju slave jednu igru molim za oprost mojih greha iako sam mnogo puta radoznao bio voleo mrzeo išao stazom tom rudi jutro u mom kraju pored mene prolaze idioti vidim jedno lice sumanuto voleo sam ga nekada radost mi je donelo nisam oprostio ništa jelen prelazi put ipak ga neću zgaziti moram da idem da požurim u susret mi ide neko ili nešto mozak sam ostavio tamo gde ne treba zašto mislim stalno na nju pišem govorim mislim radim muzika je stala i svet je stao oko nje je duboki jarak večnog proleća i večnog prokletstva bio sam uplašen razgovarao tražio pomoć nisam nikoga znao nisam nikoga poznavao radujem se novom danu i novoj noći jutara mojih jutara tvojih…”
