U tekućoj 2019. godini u celom civilizovanom svetu došlo je do pomame za električnim trotinetima, ili kako se još zovu električnim skuterima, električnim romobilima ili na italijanskom “monopattino”. Sebi sam jedan nabavio još u martu mesecu i od tada je automobil, osim retkih prilika, na godišnjem odmoru. Ne zagađuje, troši struju, lako je prenosiv, brzo se puni, pravi gradski prijatelj. Međutim, neizbežna je činjenica da se takođe radi o prevoznom sredstvu koje učestvuje u saobraćaju i može da izazove udes. Prvi udes za koji ja znam dogodio se početkom maja meseca u Bulevaru kralja Aleksandra kada je e-skuter naleteo na ženu sa detetom i oborio je. Incident bez težih posledica dogodio se na trotoaru. E-Skuteri voze se trotoarima kao i putevima, jer kod nas još nisu zakonski regulisana pravila o upotrebi ovih vozila. Trenutno na beogradskim ulicama imamo pravi zoološki vrt vozila različitih vrsta i namena. Tu su: automobili manji i veći, kraći i duži, gradski i terenski, putnički i teretni, novi mirišljavi i oni raspali koji iz auspuha izbacuju čist kancer. Zatim autobusi, veliki i mali, gradski i međugradski, kamioni veliki i mali i oni ogromni kojima nije mesto u gradu, tramvaji, trolejbusi, taksi vozila (to je nešto između automobila i gradskog autobusa), bicikli veliki i mali, na pedale i električni, motocikli na pedale, na struju, na benzin, već pomenuti trotineti i električni trotineti i tako dalje. Udesa je oduvek bilo i biće ih i u budućnosti. U starom i srednjem veku konji i dvokolice su gazili ljude, zatim kočije, pa automobili, tramvaji, autobusi, i na kraju e-trotineti. Gaženje traje već toliko vekova da ga možemo smatrati vernim pratiocem i učesnikom ljudskog razvoja i civilizacije. Nije civilizacijsko dostignuće, ali jeste nuspojava. Neki su se gaženjem upoznali :=)
Davne 1935-36. godine na praznim beogradskim ulicama saobraćali su sledeći tipovi vozila: automobil, zaprežna kola sa upregnutim konjima, tramvaj, autobus, retki manji kamioni, po neki bicikl i motocikl. Dok danas i trotinet može da izazove udes, u to vreme incidenti su prvenstveno bili rezervisani za automobile, zaprežna kola, tramvaje i autobuse, znači velike igrače.
Pa, kako, kada i gde je u predratnom Beogradu dolazilo do saobraćajnih nesreća pročitajte u nastavku.
Tramvaji
Međusobni sudar tramvaja. Bilo je ukupno pet takvih sudara i to tri veća i dva manja.
Nesrećni slučajevi od tramvaja. Bilo je ukupno sedam takvih slučajeva i to četiri smrtna, dva sa težim povredama i jedan pokušaj samoubistva.
Na dan 13. januara 1935. jedan prolaznik, star 65 godina, povređen je prilikom prelaska ulice Kneza Pavla. Nije se osvrtao na signale tramvaja koji se kretao u neposrednoj blizini. Tramvaj ga je zahvatio i oborio pored pruge, povredivši ga po glavi.
Na dan 16. septembra, na nizbrdici u Kneza Pavla ulici – pruga br. 9 kod Skadarske ulice, jedan prolaznik, koji je išao ivičnjakom sa desne strane tramvajskog koloseka, na signale kočničara da siđe sa ivičnjaka naglo je skrenuo na samu tramvajsku prugu. Tramvaj, koji je išao nizbrdo, zahvatio ga je, bacio i pregazio. Prolaznik je odmah izdahnuo.
Na dan 25. oktobra, na nizbrdici u Bulevaru Oslobođenja – linija br. 10, prolaznik je išao trotoarom pored tramvajske pruge, ne osvrćući se na signale kočničara, zakoračio je da pređe preko pruge u momentu kada je nailazio tramvaj. Tramvaj ga je oborio na prugu, gurao ga nekoliko metara i zatim prešao preko njegovog tela. Smrt je odmah nastupila.
Na dan 14. novembra na uglu Geteove i Vojvode Vuka ulice, linija br. 7, poginuo je jedan radnik star 48 godina. Istrčao je iz Vojvode Vuka ulice na prugu u momentu kada je nailazio tramvaj. Tramvaj ga je oborio i prešao preko njega, presekavši ga točkovima. Smrt je momentalno nastupila.
Na dan 16. novembra teško je povređena jedna žena, koja je htela da uskoči u tramvaj na liniji br. 2 kod Kalemegdana. Tramvaj je bio u pokretu, žena se okliznula i pala, tako da su joj točkovi prešli preko noge iznad stopala. Stopalo joj je odsečeno.
Na dan 18. novembra, na pruzi Zemun-Beograd, linija br. 14, teško je povređena jedna stara žena. Ona je išla tramvajskom prugom tramvaju u susret. Tramvaj se kretao iz pravca Zemuna. Kočničar je davao signale i žena je sišla sa pruge, ali se u momentu kada je tramvaj bio u neposrednoj blizini bacila na prugu i pala pod točkove. Teško povređena upućena je odmah u bolnicu, ali je na putu do bolnice umrla.
Na dan 16. marta 1936. godine pokušala je samoubistvo jedna žena bacivši se pred tramvaj na liniji br. 10 u Bulevaru Oslobođenja. Prisebnošću kočničara koji je odmah zaustavio tramvajska kola, izbegnuta je nesreća.
Autobusi
Nesrećni slučajevi od autobusa. Takvih slučajeva bilo je dva.
Na dan 18. aprila na liniji Savinac-Dušanovac lakše je povređen jedan prolaznik prilikom prelaska preko ulice.
Na dan 9. novembra na liniji Beograd-Zemun povređena je jedna putnica koja je iskočila iz autobusa pre njegovog zaustavljanja na stanici. Prilikom iskakanja ona je pala, povredila se po glavi i telu. Odmah je upućena u bolnicu.
Sudari autobusa. Bilo je 6 sudara: 3 sa automobilima, 2 sa zaprežnim kolima i 1 sa tramvajem. Prilikom tih sudara lakše su povređena 2 konduktera, 2 putnika, 1 šofer i 2 konja.
Sudari sa automobilima i zaprežnim kolima
Bilo je ukupno 11 sudara i to 8 sa automobilima i 3 sa zaprežnim kolima. Samo je jedan sudar bio veći a ostali manji. Ljudskih žrtava i povreda nije bilo. Prilikom sudara sa zaprežnim kolima povređen je jedan konj.
