Đakomo Leopardi
  • Зашто волим Ђакома Леопардија

    Први сусрет са делима италијанског класика Ђакома Леопардија имао сам током средњошколских дана. Наш сусрет десио се ван школе, као уосталом већина за мене значајних сусрета. У питању је издање Српске књижевне задруге из 1937. године (коло 275). Невелика књижица носи наслов “Ђакомо Леопарди – Песме и проза”. Са италијанског је текстове превео српски књижевник, критичар и песник Сибе Милинчић, док је предговор написао српски књижевни критичар и есејиста Марко Цар. Књиге ретко када почињем од почетка, обично насумично отворим средину и прочитам једно поглавље, па ако ме не привуче, дам књизи још једну шансу, па поново насумично отворим неки од средишњих табака. Ако ми се допадне, кренем од почетка,…