M. Annius Verus, rođen pod imenom Marcus Annius Catilius Severus, upamćen kao jedan od “Pet dobrih careva”, nakon što je usvojen promenio je svoje ime u Marko Aurelije. Nakon što je postao car dodao je nadimak Antonin. Rodio se 25. aprila 121. g. n. e. u Rimu gde je njegova porodica španskog porekla imala ugledan položaj. Odmalena je oko sebe imao najbolje učitelje. Godine 161. stupio je na presto čime je ispunjen Platonov san o vladaru-filozofu. Sam Marko Aurelije često je ponavljao Platonovu misao: “Narodi će biti srećni tek onda kad ili filozofi postanu kraljevi ili kraljevi postanu filozofi.” Kada je M. A. Antonin došao na vlast uistinu je započelo…
Filozofski ružičnjak ili Rosarium philosophorum
Tekst koji ćete upravo pročitati pronašao sam u backup-u starog servera iz 2010. godine. Koliko se sećam radi se o nedovršenom prevodu meni danas nepoznatog teksta koji je trebao da bude objavljen u tada postojećoj sekciji sajta antikvarneknjige.com pod nazivom “Magazin”. Takođe se ne sećam iz kog razloga nikada nije završen i objavljen, pa evo prilike da ugleda svetlo dana na ovom blogu. Alhemija izmiče definiciji i teška je za razumevanje. Od svog postanka povezivana je sa šarlatanima, oportunistima i zaluđenim hemičarima, a danas se često meša sa čarobnjaštvom i okultizmom. Ipak ona nastavlja da zaokuplja našu maštu. Njeni uticaji na kulturu su ogromni, obuhvatajući ne samo hemiju i medicinu,…
Tajanstveni stranac Mark Tvena i Gospodin Niko
Kada bi me neko pitao koja ti je omiljena knjiga odmah bih odgovorio: “Pa, Tajanstveni stranac, naravno”. A film? Mr. Nobody. Iako mi to verovatno nije omiljena knjiga, iako omiljenih knjiga imam više nego jednu, a filmova još više, ova knjiga Mark Tvena je na mene ostvarila trajni uticaj, iako nakon prvog čitanja, pre 20-tak godina, nisam bio posebno impresioniran. Knjige, kao i hranu ili vino, različito doživljavamo u različitim životnim dobima. Tako i treba da bude. Radi se o nevelikom štivu koje se dugo čita jer se o redovima ove knjige dugo razmišlja. Tajanstveni stranac je definitivno knjiga koja se razlikuje od svih prethodnih Tvenovih dela i koju iskreno…
Platonov “Mit o pećini”
U sedmoj knjizi Države, u dijalogu između Sokrata i Glaukona, Platon kroz usta svog učitelja Sokrata prikazuje mnoga od svojih učenja u arhetipskoj priči o pećini: Poziva nas da zamislimo pećinu. U njoj se od detinjstva nalaze ljudi okovanih vratova, okrenuti prema unutrašnjem zidu pećine. Zbog okova oni ne mogu da vide nikog pored sebe niti izlaz iz pećine koji se nalazi iza njihovih leđa. Jedini izvor svetlosti u pećini je vatra. Između ljudi i vatre postoji zid, paravan iza koga se nalaze drugi ljudi koji pronose razne naprave, kipove ljudi i životinja od kamena i drveta. Ovi koji su okovani i gledaju u zid, na njemu, zbog vatre, vide…
