Kritika čistoga uma uglavnom izlaže Kantovu teoriju saznanja, i bez sumnje predstavlja jedno od najdubljih dela u istoriji svetske filozofije. U njemu se istražuje područje apriornih saznanja i utvrđuju granice i vrednosti ljudskog saznanja. Kritika tradicionalne metafizike koju je Kant izvršio ovde, presudno je uticala na kasniji razvoj filozofskih ideja. Prvo izdanje Kantove Kritike čistoga uma pojavilo se prvi put ...
Japanske poslovice i tradicionalne izreke
Stoga će svaki prijatelj Japanaca već znati šta će ovde naći: sentimentalnost prema cveću i cinizam prema ljudima; poverenje u večno i nepoverenje u neposredno; ozbiljnost oko svetinja i šaljivost oko sveštenika. Ova kombinacija duhovnosti i svetovnosti nije osobena samo Japancima, ali oni to verovatno pokazuju oštrije od bilo kog drugog naroda. U zbirkama poslovica često možete pronaći jednu drugu vrstu protivrečnosti: “da” na svako “ne”, i “crno” naspram bilo čemu “belom”. Ova zbirka nije izuzetak. Takve oprečnosti...
Epikurizam i Stoicizam u doba raspada Rimskog carstva
Kada je stara rimska država, za carstva, izgledala da je najača, jer je imala najšire granice, znaci unutrašnjeg raspadanja sve su bivali mnogobrojniji. Opasnost za moral počivala je u blagu nagomilanom u Rimu iz osvojenih zemalja. Bogatstvo je kvarilo moral i stare rimske kreposti kojima se stvorila ta velika država. Telesna uživanja činila su Rimljane mekušcima i slabila su građanski i porodični moral. Stavljanje materijalnih blaga na prvo mesto krčilo je put i teoretskom materijalizmu. Najviše je pristalica...
“O duhu vremena” Justin Popović. Izbor iz knjige
Zbirka “O duhu vremena” (Politika, Narodna knjiga, Beograd 2005) sastoji se iz više dela Justina Popovića. To su: Filosofija i religija F. M. Dotojevskog; Meterlink “Pred veliko ćutanje”; Na vododelnici kultura; Svetosavska filosofija života; Svetosavska filosofija vrednosti i merila; Strašni sud nad Bogom; Vaskresenje Bogočoveka Hrista; Osuđeni na besmrtnost; Naša inteligencija i naša Crkva; O duhu vremena; Mala voštanica na grobu velikog prijatelja, i još par drugih. Justin Popović, rođen kao Blagoje Popović, duhovnik, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta. Smatra se jednim od najvećih teoloških mislilaca novog doba kod Srba. Rođen je 1894. godine u Vranju gde je završio osnovnu školu. U Beogradu završava desetorazrednu bogosloviju. Profesori su mu bili…
