Stoga će svaki prijatelj Japanaca već znati šta će ovde naći: sentimentalnost prema cveću i cinizam prema ljudima; poverenje u večno i nepoverenje u neposredno; ozbiljnost oko svetinja i šaljivost oko sveštenika. Ova kombinacija duhovnosti i svetovnosti nije osobena samo Japancima, ali oni to verovatno pokazuju oštrije od bilo kog drugog naroda. U zbirkama poslovica često možete pronaći jednu drugu vrstu protivrečnosti: “da” na svako “ne”, i “crno” naspram bilo čemu “belom”. Ova zbirka nije izuzetak. Takve oprečnosti...
Epikurizam i Stoicizam u doba raspada Rimskog carstva
Kada je stara rimska država, za carstva, izgledala da je najača, jer je imala najšire granice, znaci unutrašnjeg raspadanja sve su bivali mnogobrojniji. Opasnost za moral počivala je u blagu nagomilanom u Rimu iz osvojenih zemalja. Bogatstvo je kvarilo moral i stare rimske kreposti kojima se stvorila ta velika država. Telesna uživanja činila su Rimljane mekušcima i slabila su građanski i porodični moral. Stavljanje materijalnih blaga na prvo mesto krčilo je put i teoretskom materijalizmu. Najviše je pristalica...
“O duhu vremena” Justin Popović. Izbor iz knjige
Zbirka “O duhu vremena” (Politika, Narodna knjiga, Beograd 2005) sastoji se iz više dela Justina Popovića. To su: Filosofija i religija F. M. Dotojevskog; Meterlink “Pred veliko ćutanje”; Na vododelnici kultura; Svetosavska filosofija života; Svetosavska filosofija vrednosti i merila; Strašni sud nad Bogom; Vaskresenje Bogočoveka Hrista; Osuđeni na besmrtnost; Naša inteligencija i naša Crkva; O duhu vremena; Mala voštanica na grobu velikog prijatelja, i još par drugih. Justin Popović, rođen kao Blagoje Popović, duhovnik, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta. Smatra se jednim od najvećih teoloških mislilaca novog doba kod Srba. Rođen je 1894. godine u Vranju gde je završio osnovnu školu. U Beogradu završava desetorazrednu bogosloviju. Profesori su mu bili…
Moj izbor iz knjige: “Samom sebi” Marko Aurelije Antonin
M. Annius Verus, rođen pod imenom Marcus Annius Catilius Severus, upamćen kao jedan od “Pet dobrih careva”, nakon što je usvojen promenio je svoje ime u Marko Aurelije. Nakon što je postao car dodao je nadimak Antonin. Rodio se 25. aprila 121. g. n. e. u Rimu gde je njegova porodica španskog porekla imala ugledan položaj. Odmalena je oko sebe imao najbolje učitelje. Godine 161. stupio je na presto čime je ispunjen Platonov san o vladaru-filozofu. Sam Marko Aurelije često je ponavljao Platonovu misao: “Narodi će biti srećni tek onda kad ili filozofi postanu kraljevi ili kraljevi postanu filozofi.” Kada je M. A. Antonin došao na vlast uistinu je započelo…
