Istorija

ŽIVO SLOVO : LIVEBLOG

Živo slovo je microblogging stranica na blogu Aknjige.com, zamišljena kao mesto za kraće sadržaje iz istorije, književnosti, umetnosti i slično. Stranica se povremeno osvežava novim sadržajem i dostupna je putem veb adrese aknjige.com/live

  • Država i vaspitanje

    “Ne čini državu srećnom zakon, već vaspitanje. Rđavo vaspitani ljudi ne poštuju ni najbolje zakone” – rekao je još davno stari grčki mudrac, spartanski kralj i zakonodavac Likurg, a preneo 1909. godine Sret. M. Adžić u knjizi “Vaspitačeve zabeleške”. Kao i naš knez Miloš, Likurg iza sebe nije ostavio mnogo pisanih tragova, ali je ostavio jaku i stabilnu državu koja se održala vekovima. Dok sam listao Adžićevu knjigu naišao sam na ovu spartansku izreku. Setih se još jedne koju sam od nekog čuo: “Nismo mi nekulturni jer smo siromašni, već smo siromašni jer smo nekulturni.”

  • Ko je bio Dr. Sava Petrović?

    Sava Petrović (Šabac, 14. januar 1839. — Beograd, 20. januar 1889) je bio srpski lekar, sanitetski pukovnik, dopisni član Srpske kraljevske akademije. Školovao se u Francuskoj. Po zanimanju je bio lekar, lični lekar kralja Milana Obrenovića, jedno vreme i sanitetski pukovnik. Njegova značajna dela su: Flora okoline Niša” (1882) i  „Lekovito bilje u Srbiji“ (1883). Slično Josifu Pančiću, bio je lekar koji se posvetio botanici i farmakognoziji. Petroviću je Pančić bio uzor, mnogo ga je cenio, po njegovim uputstvima radio i svoja dela mu posvetio s dubokim poštovanjem. U okolini Niša je otkrio biljku Ramonda nathaliae (Natalijina ramonda), zajedno sa Pančićem je opisao i dao joj ime. Njegov rad na izučavanju lekovitog bilja nastavio je dr Rista Gostuški.
    Petrovićevo nasleđe u botaničkom radu je ogromno. Dok je sakupljao i proučavao floru u okolini Niša, naučno je opisao mnoge biljke nove za nauku koje se i dalje smatraju validnim, dok postoje taksoni koji su svoja originalna imena zadržali bez ikakvih promena: Genista, Nonea, Hypericum, Cyanus, Edraianthus, Orobanche, Psilocybe serbica, Tandonia serbica, Tulipa serbica, Ramonda serbica, Ramonda nathaliae, Primula, Hypochaeris radicata.
  • Đurađ Crnojević i prva srpska štamparija

    Prvu štampariju na poslednjoj neokupiranoj srpskoj teritoriji osnovali su u delu Zete oblasni gospodari Ivan i Đurađ Crnojevići. Đurađ, oženjen ćerkom mletačkog plemića Erika, kupio je u Veneciji štamparsku presu, verovatno godine 1493, i na Obodu (Cetinju) podigao štampariju započevši tako sa objavljivanjem crkvenih bogoslužbenih knjiga. Đurađ je bio sin Ivana Crnojevića i poslednji gospodar Zete od 1490. do 1496. godine. U prvoj srpskoj štampariji izdato je četiri ili pet inkunabula. Prva štampana knjiga bio je “Oktoih” (1493/4).

  • Legenda o brodu “Leteći Holanđanin”

    Mnogobrojne legende o moru prenele su priču o postojanju broda-utvare koji se od XV veka pa naovamo najčešće naziva “Leteći Holanđanin” ili “Lutajući Holanđanin”. Prema legendi, ovim brodom komanduje kapetan bezbožnik koji je osuđen da luta morima zbog svojih nedela. Lađa je zelena od plesni, konopci su joj istruleli, jedra su joj u ritama. Ova lađa kojom upravljaju ljudski kosturi prolazi ponekad pored brodova na otvorenom moru, da bi se zatim izgubila u magli. Prema verovanjima starih mornara susret sa ovim brodom predskazivao je velike nevolje. Ova legenda inspirisala je nemačkog kompozitora Riharda Vagnera da komponuje operu pod nazivom “Holanđanin Lutalica”.

  • Ko je izmislio prvi sladoled?

    Kina se smatra kolevkom sladoleda, gde se pre više hiljada godina služio na dvorovima careva. Održavali su ga u zaleđenom stanju pomoću leda koji su donosili sa planina i čuvali u podrumima duboko ispod zemlje. Smatra se da su Kinezi još pre naše ere izrađivali ledena pića i deserte i tu veštinu su preneli Arapima koji su pravili sirup hlađen snegom (šharbet, preteča šerbeta). U doba Aleksandra Velikog i Nerona služile su se voćne salate sa medom i snegom. Marko Polo je sa istoka doneo tajnu hlađenja bez leda, mešanjem vode i šalitre preko sudova sa supstancom koja se hladi. Velika moda hladne vode u Evropi se prvo javlja u Italiji, a zatim i u Parizu gde se pored kafe služila i  ledena limunada. Od godine 1775. u Evropi počinje izrada sladoleda od mleka, krema i jaja. Tek početkom XX veka počinje prodaja sladoleda na ulicama gradova.

  • Šekspir i Servantes umrli su istog dana

    Na dan 23. aprila 1616. godine svet je izgubio dva velikana pera: slavnog engleskog pisca Vilijama Šekspira (1564-1616) i slavnog španskog književnika Migela de Servantesa (1547-1616). Slučaj je hteo da ova dva velikana napuste zemaljski svet u istom danu i iste godine. Šekspir u rodnom Stratfordu na Ejvonu, a Servantes u Madridu. Šekspir je umro u 52. godini, a Servantes u 69. godini.

  • J. S. Bah je imao dvadesetoro dece

    Da, poznati kompozitor Johan Sebastijan Bah imao je okruglo dvadesetoro dece, od toga sedmoro sa prvom suprugom, Marijanom, a sa drugom, Anom, trinaestoro dece. Četvorica Bahovih sinova bili su poznati muzičari: Vilhelm je bio kompozitor, Karl Filip Emanuel kompozitor i čembalista, Johan Kristofer takođe kompozitor i Johan Kristijan kompozitor i čembalista. Pored rane porodične tragedije, jer je Bah sa devet godina ostao bez oba roditelja, od dvadesetoro rođene dece, sahranio je njih desetoro.

  • Čitanje knjiga i vođenje ljubavi

    Sjedinjavanje dva bića kroz eros podseća na čin pisanja, na neke njegove osobine o kojima je, pominjući izvesnu prijatnu nelagodnost pri stvaranju, govorio Malarme.

    Nikad više no danas potrebno je da se ovaj simptom potisnut pornografijom i literaturom bez strasti ponovo izlije u naše živote, da se u njemu ponovo pronađe duboka logika našeg svakodnevnog življenja.

    Izgleda da nam u ponovnom očovečenju preostaju dve stvari: da čitamo knjige i vodimo ljubav. Ljubavno i umetničko iskustvo jedini su načini da se naše polje zaštiti od pustošenja…

    Iz uvoda knjige "Na brzaka, antologija savremene erotske priče"🥰
  • Đorđe Natošević o Vojvođanima 1866. godine

    Đorđe Natošević, lekar i pedagog, pisao je sredinom 19. veka o Srbima u Vojvodini. Svoja promatranja objavio je 1866. godine u knjizi “Zašto naš narod u Austriji propada”.

    Citat: Nemac dođe go golcat, pa golim šakama, ali radom i štednjom, digne za kratko vreme lepšu kuću, zapati bolju stoku, i hrani se bolje i odeva se bolje, i izrodi gomilu dece, i vaspita i nauči ih bolje, i svakome steče, i svakoga načini gazdom; a naš, kom je još od dede puna kuća ostala, i koji bi valjao do danas trired više da ima, ne ume ni ovo da sačuva, nego propada, jer svud rasipa, nigde računa ne vodi…

    Kako nam stoje ženidbe i rađaji. Naučenik se ne oženi jer traži gomilu novca, a ovoga je retko. Ako se koja bogata i nađe, ta neće za njega gola da pođe; njojzi i njezinima je svaki najšugaviji stranac preči… Vrlo je retka danas u nas, koju mati nauči držati kuću, muža, decu, nego je ovladalo golo gospodstvo, te je rad sramota. Ako koja radi, ona se krije da je niko ne vidi. Ali oblačenje pa prazno zijanje i vijanje po glavi oblaka, to je ponos i dika, ovo zna svaka...


     

  • Šta je prvobitno označavala reč bulevar?

    Francuska reč bulevar (boulevard) nastala je od holandske ili nemačke reči “Bollwerk”, koja je označavala bedem ili utvrđenje. Bulevar je u početku bio zemljani bedem sa širokom platformom za artiljeriju, koji je okruživao utvrđene gradove, a zatim ulicu izgrađenu na mestu tih bedema. Od tada počinje upotreba reči bulevar u danas nama poznatom značenju, kao oznaka za široke ulice.

  • Šta je to kijamet?

    Reč “kijamet” u srpskom jeziku označava rđavo vreme, nevreme, nepogodu, oluju, mećavu, vejavicu. Reč kijamet (Kiyamet) je orijentalnog (arapskog) porekla i u svom izvornom značenju označava “smak sveta”. Po islamskom verskom učenju to je dan “kada će biti strašni Božji sud, sudnji dan”.

  • O jednom izdanju “Božanstvene komedije” iz 1552.

    „Božanstvena komedija“ (La Commedia ili Divina Commedia, kasnije je Bokačo dodao „Divina“) je književno delo Dantea Aligijerija, koje se smatra najvećom epskom poemom italijanske literature, kao i jednim od najvećih dela svetske literature. Veruje se da je napisana između 1307. i 1321. godine.

    Međutim na prvo štampano izdanje moralo je da se sačeka dobrih 150 godina, kada je 1472. godine prvu knjigu otštampao nemac Johannes Nuemeister. Ilustrovano izdanje koje imate priliku da vidite ovde, štampao je 1552. godine u Lionu izvesni Guglielmo Ronillio. Knjiga je manjeg formata ilustrovana drvorezima i sadrži kompletno delo: Pakao, Čistilište i Raj.

    Srednjevekovna Raška u Božanstvenoj komediji. Dante u poglavlju “Raj” imenuje srpsku državu Rašku (ital. Rascia).  Poglavlje „Raj“ na mestu 19:141 u knjizi:

    E quel di Portogallo e di Norvegia
    lì si conosceranno, e quel di Rascia
    che male ha visto il conio di Vinegia.

    „I onaj iz Portugala, i onaj iz Norveške,
    tu će biti poznato, i onaj iz Raške,
    koji je video nesreću mletačkog novca“

     

     

     

     

     

     

     

     

    DANTE
    Con Nuove et Utili Ispositioni.
    Aggiuntovi di più una tavola di tutti i vocaboli più degni d’osservatione, che a i luoghi loro sono dichiarati.

    Il Lyone, appresso Guglielmo Ronillio 1552

    Con priuilegio di Re per anni cinque

     

  • Šta deca misle o Čika Jovi Zmaju

    Ovaj članak je izbor komentara koji su u poslednjih godinu dana na tekst o Jovanu Jovanoviću Zmaju ostavila deca uzrasta do 15. godina.

    Imao je beskrajnu ljubav prema deci i bio je najbolji pisac.Isao je u mnogo gradova i upoznao mnoge ljude. Deca ga vole jer je pisao najlepse pesme za decu.

    Bio je najbolji pisac i zato ga deca mnogo vole i ja sam njegov najveci obozavalac.

    ne poznajem coveka, al po onome sto je pisao izgleda kao dobar covek

    Veoma posten covek, i ako ga je velika muka zadesila on je i dalje nastavio da opcinjava decu i da ih uci normalnim vrednostima

    Jovan Jovanovic Zmaj je jedan od mojih omiljenih pisaca on je svojim pricama i pjesmama veselijo svu djecu <3 On je jedan od mojih omiljenih pisaca. Citala sam mnoge njegove price i pjesme!

    bio je pravi

    Naj pisac…….

    Jovan Jovanovic Zmaj je moj 2. najbolji pisac, i njegove bajke su najbolje!!!!

    Njegove price su pune zabave!!! Voleo bih da je J.J Zmaj jos ziv! Ali na zalost je MRTAV!

    On je jedan od najboljih pisaca uvek bi pisao vrlo lepe pesme za decu…

    Od svih pisaca meni je Jovan Jovanovic Zmaj najdrazi. Ima prelepe pesme i dela.

    Obozavam istoriju pisaca…Volim da citam knjige,pesme..volim da pisem..pesme i dela Jovana Jovanovica mi daju inspiraciju..

    Haj, sto Srbin jos se drzi Kraj svih zala, Pesma ga je odrzala, Njojzi hvala !

  • Kako se sasvim pokvareno meso za jelo popravlja?

    Smrdljivo meso opere se najpre u vreloj vodi od gada i plesni, onda se zamota sa utučenim ugljevljem u krpu i kuva se u friškoj vodi 1 1/2 – 2 sata, i posle se čistom vodom od uglja opere. Tako dobije izgled kao i drugo friško, sad tek zaklano meso, i može se po proizvoljenju gotoviti i dokuvati.

    Ovaj savet domaćicama štampan je u Narodnom kalendaru za godinu 1834.