Kroz savanu ispred visokih crvenih mravinjaka, sasvim goli, bez ijedne odeće, bez kolajni, grivni, gri-gria, nagi kao životinje i lepi kao one, probijaju se ratnici… Nije bilo nijednog cveta oko nas koji bi mogao mirisati kao ciklama, ali veče nad savanama bilo je napojeno ipak njenim opojnim mirisom. Južni krst, koso poboden sijao je pred nama. Iz daljine se čuo plač hijene a zvečarka je zvonila sasvim blizu. Panteri su prolazili sasvim mirno kraj nas ili nas gledali svojim zapaljenim očima iz pomrčine. Životinje su grdno ljubopitljive: one su dolazile da posmatraju naš prolazak; s vremena na vreme videle bi se samo njine oči…
Citat iz putopisa “Afrika”
Ime Rastka Petrovića (1898-1949), srpskog moderniste, pesnika Otkrovenja, pisca Burleske gospodina Peruna boga Groma i interesantne proze Ljudi govore, jedno je od najosobenijih i najpoznatijih imena naše literature između dva svetska rata.
Afrika je njegovo originalno, treperavo lirsko doživljavanje crnog kontinenta. To je poetska slika egzotičnog i nama nedovoljno poznatog sveta, skrivenog u teško pristupačnim prašumama, sveta za sebe, često utkanoga u mitove o herojima, misterije i epove. Ljudi njeni, ratnici, raskošna priroda, bogata fauna, sve je u ovoj knjizi našlo svoj puni poetski uzraz.
Oduševljen lepotom tropske zemlje i njenih ljudi, Rastko Petrović je dao poetsku sliku Afrike bez ikakvih dubljih geografsko-istorijskih opisa ili socioloških analiza.
Prvo izdanje knjige “Afrika” izdao je izdavač i knjižar Geca Kon u Beogradu 1930. godine. Drugo izdanje putopisa “Afrika” publikovano je nakon Drugog svetskog rata u izdanju izdavačke kuće Prosveta, godine 1955.