Jovan Dučić je kao državni službenik u dva navrata boravio u Rimu. Prvo od 1912. godine na mestu sekretara poslanstva kraljevine Srbije, a zatim tridesetih godina XX veka kao poslanik i opunomoćeni ministar kraljevine Jugoslavije, zamenivši na tom mestu svog “kolegu pesnika” Milana Rakića. Dučić nije jedini naš pisac koji je službovao u Rimu. Diplomatske funkcije u Rimu su obavljali i Ivo Andrić, Milan Rakić, Rastko Petrović i Miloš Crnjanski. Tokom jednog od svojih boravka u prestonici Italije Dučić je napisao i objavio knjigu pod nazivom Annessione della Bosnia e dell’Erzegovina e la questione Serba (Aneksija Bosne i Hercegovine i srpsko pitanje) čime je pokazao da je bio odličan poznavalac istorije, aktuelnih pitanja i međunarodnih prilika. U svojim pismima objavljenim u knjizi “Gradovi i himere”, Dučić nas vodi ulicama Rima. U nastavku pročitajte odlomke iz ove knjige objavljene u sabranim delima Jovana Dučića, Narodna prosveta oko 1930. godine, a zatim u izdanju SKZ, Beograd 1940. godine. Na kraju teksta možete preuzeti PDF fajl koji sadrži kompletno Dučićevo “Pismo iz Italije”, objavljeno u pomenutoj knjizi.
Na retuširanoj slici u zaglavlju: Jovan Dučić za svojim radnim stolom poslanstva u Rimu.
RIM, oktobra 19**
Kad nam je dvadeset godina, mi na rimskim ulicama mislimo na stotine generacija lepih rimskih žena koje su prošle tim putima. U tridesetoj godini, mi ovde mislimo na starinske rimske heroje i tražimo po putu Apiji stope dalekih cezarskih legija. U četrdesetoj, mislimo na antičke besednike i mudrace. U pedesetoj, na mučenike i svetitelje. Ima naše srce jedno svoje doba Petroniusa i Lukulusa, drugo Scipiona i Pompeja, treće Cicerona i Seneke, četvrto svetog Pavla i svete Cecilije …
I gradovi imaju uvek po jedno doba ljudskog života i ljudskih strasti; a jedini je grad Rim koji ima sva naša doba, i koji daje svakoj našoj strasti svoje magije i svoje istine; i kada god se vratimo ovamo, mi uvek otkrivamo ovde nova čudesa i nove lepote. Rim nije samo večit, nego i večno drukčiji.
Jer ni na jednoj stopi naše zemlje nije duže boravila ljudska misao, ni više ostavila traga ljudska energija. Rimska država nije prestajala u svetu za nepune tri hiljade godina: kada je svršila cezarska država, ona se pretvorila u duhovno carstvo i papsku državu … Od Cezara koji je bio vojnik i prvosveštenik, ostao je vladar i prvosveštenik. To duhovno carstvo i kad je gubilo svoju snagu nije gubilo svoj kontinuitet … I danas stvari ovde imaju izgled sveštenih utvari; i sve živi u usamljenosti svoje istorijske lepote jer je svaka od njih jedan dokument ljudske misli i savesti …
Nikad Rim nije lepši nego noću, i nigde noć nije lepša nego u Rimu. Ima ulica i pijaca koje nikad nisam video drukče nego noću, i kojima nikad nisam znao ime i pravac. Takve su ulice u Borgo Vecchio, i kvartovima u kojima žive mali ljudi, gde se prozori pogase već od prvog mraka, i gde je tišina duboka kao noćno more …
U ovim su tamnim kvartovima izumrli čitavi narodi. Ovom su stopom zemljišta prošle i vojske osvajača, i sjajne procesije, i patrole inkvizicije, i mučenici i sveci, i najbučniji karnevali, i najlepše žene, i najveći ljudi. A sve stoji još i danas na svom starom mestu …
Samo je još u Italiji moguće videti lepotu i tišinu, nepodvajane i ujedinjene. Samo se tu i sad vidi lepota neoskvrnjena i tišina neobeščašćena … Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči …
