Ostalo

Duke Nukem 3D i Half-Life, moje prve gejmerske avanture

Za mene su Doom iz 1993., Duke Nukem 3D iz 1996. i Half-Life iz 1998. godine prve prave igrice napravljene za igru u prvom licu. Duke Nukem sam igrao, ili bolje reži “živeo” 1997. godine, Half-Life sam započeo 1998. ali igru nisam nikada priveo kraju. Zašto ovo pišem? Pre par nedelja sam na nekom prastarom hard disku našao prvu verziju Half-Life-a i rešio da je konačno završim. Inače za mene ultra HD grafika u igrama nije bila presudna, prvenstveno jer nisam znao za bolje, ali iz iz razloga što mi je od grafike bitnija priča i atmosfera tokom igre, a u tome su ovi dinosaurusi neprevaziđeni.

Duke Nukem 3D je video igra iz prvog lica koju je razvila firma 3D Realms. Radi se o nastavku platformskih igara Duke Nukem i Duke Nukem II. Duke Nukem 3D prikazuje avanture Duke Nukema, kome je glas pozajmio Jon St. John. Duke se bori protiv invazije vanzemaljaca na Zemlji. Uz Wolfenstein 3D i Doom, smatra se da je Duke Nukem 3D najviše uticao na popularizaciju igrica u prvom licu.

Duke Nukem je na mene i na moj razvoj imao podjednako važan uticaj kao što je krajem 80-tih i početkom 90-tih imao RnR i tadašnja pop kultura, onakva i onako kako smo je mi doživljavali. Davala nam je osećaj da ipak ne živimo u rupi na kraju sveta koja samo što nije eksplodirala i rasula govna po svima nama. Duke je bio deo tog miljea i prirodno se nadovezivao. Duke, mešavina holivudskog junaka koji razbija sve oko sebe i satirična ikona pop kulture, gotivni Rambo iz video igara. Duke je vole ribe iako se sve vreme bavio vanzemaljcima, puno je pio, iako ga u igrici nikada nisam video pijanog, i mnogo je pušio, iako se ne sećam da sam ga video sa cigaretom. Henfri Bogart, Džejms Din, Rambo i Ivan Drago u isto vreme.

Priča je smeštena na Zemlju “negde početkom 21. veka”. Nivoi igre Duke Nukem 3D vode igrače kroz ulične scene, vojne baze, pustinje, bioskope, pozorišta, poplavljeni grad, svemirske stanice, mesečeve baze, zatvor i japanski restoran. Neke od replika u igri pozajmljene su iz filmova: Aliens, Dirty Harry, Evil Dead II, Jaws, Pulp Fiction, They Live itd. Tokom prelaženja nivoa igrači se susreću sa leševima poznatih likova kao što su Luke Skywalker, Indiana Jones, Snake Plissken i smrvljeni Terminator (T-800). Sam “game cover” igre je parodija na treći nastavak filma “Evil Dead”, horor-komediju “Army of Darkness”, gde se Duke predstavlja kao Ash Villiams. O genijalnoj trilogiji “Evil Dead” drugi put.

Scena sa striptizetom iz igre “Duke Nukem 3D” (1996)

“Duke Nukem 3D” bio je pionir uključivanja erotike u mejnstrim arkadnim igrama. U igri je prikazan striptiz klub koji je bio preplavljen vanzemaljcima. Igraču se daje mogućnost da striptizeti plati da otkopča brus i podrhtava svojim animiranim grudima. Iako je ova erotika predstavljena u pikselnoj formi, ona je polako razbijala tabue u igračkom svetu. Nasilna priroda igre, erotski elementi i prikaz žena izazivali su različite reakcije u to vreme, mi smo imali samo jednu: besane noći i samo još jedan nivo.

Crno beli izbor dizajna za ovaj blog simbolično predstavlja moj prvi susret sa internetom 1997. godine, pretraživači Altavista i Yahoo, ICQ, crno beli monitor i Pentium kec. Google je tek bio u planovima.

Scena iz video igre Half-life I (1998)

Half-life je naučno-fantastična igrica iz prvog lica koju je razvio Valve. Godine 1998. ovu igru za operativni sistem Windows izdao je studio Sierra. Glavni protagonist je naučnik Gordon Freeman koji traži izlaz iz podzemne laboratorije nakon neuspešnog naučnog eksperimenta koji je izazvao katastrofalne posledice. Half-Life se smatra jednom od najboljih video igara svih vremena. Za razliku od satiričnog pop junaka Duke-a, koji sve što ubija, ubija sa stilom, Half-Life je klasična pucačina sa vanzemaljcima i mutantima. Grafika je za 30% bolja, igra je do polovine prilično dinamična i interesantna, dok je kraj otaljavanje nivoa koji više manje liče jedan na drugi. Half-life na početku uspeva da igrača uvuče u svoju jezivu postapokaliptičnu atmosferu, međutim u nastavku se primećuje nedostatak kreativnosti. Možda je zato i nisam završio 1998. godine.