Najprostije rečeno Spanglish je mešavina engleskih i španskih reči i fraza, ničija zemlja između dva jezika.
Spanglish često koristi pogrešno prevedene i prerađene engleske reči, koje ljudi sa engleskog govornog područja mogu ponekad veoma brzo da razumeju. Na primer, ako dobro vladate engleskim jezikom i neko vas oslovi sa nerdio, verovatno vam neće dugo trebati da shvatite da vas je oslovio sa nerd (slang). Takođe ćete verovatno pogoditi da je la laptopa u stvari laptop i da je emailiar u stvari glagol sa značenjem to email. Ostali termini Spanglish-a nisu tako očigledni, ali većina čini neku vrstu mosta između španskog i engleskog jezika.
Mnogi glagoli iz engleskog jezika su hispanizirani tako što im je dodat završetak karakterističan za španski jezik. Da li će se ovakvi hibridi pojavljivati više u španskom ili u engleskom jeziku najviše zavisi od lokacije. Neko na meksičkoj strani američko-meksičke granice više će koristiti španskih a manje engleskih reči u strukturi rečenice. (Bez obzira na region jedno pravilo je uvek isto, Spanglish ne koristi izokrenut znak uzvika i znak pitanja kao u španskom jeziku).
Kao što je rečeno, struktura tog hibridnog jezika zavisi od geografske lokacije ali i od zemlje porekla populacije koja ga koristi. Spanglish koji govore meksički Amerikanci se razlikuje od Spanglish-a koji koriste kubanski doseljenici ili Portorikanci u Americi. Sve tri vrste Spanglish-a imaju svoj šablon prema kome nastaju nove hibridne reči. Oni takođe imaju svoje zasebne nazive za ovaj jezik, kao što je Cubonics za Spanglish kojim govore Kubanci u Americi ili Nuyorian za Spanglish kojim se služe Portorikanci sa prebivalištem u New York-u. Spanglish nije prvi hibrid koji je u nekim regionima uspeo da preovlada i da postane deo identiteta jednog društva, pored njega takođe imamo Yiddish, Creole, Gullah, Patwa.
Da li je Spanglish jezik, dijalekt, sleng ili jednostavno deo procesa u učenju španskog jezika?
Spanglish sam progovorio u martu 2007. godine na Kubi. S obzirom da sam u to vreme pored srpskog vladao jedino engleskim jezikom, koji se još na aerodromu u Parizu, a kasnije i na Kubi pokazao kao neupotrebljiv, morao sam i želeo da naučim španski koliko je to moguće u periodu od dva meseca. Već po dolasku u Santiago de Cuba, gde sam odseo u kući mojih prijatelja, shvatio sam da prilično dobro razumeju engleske reči kojima je dodat španski nastavak i izgovorene na način kako su napisane. No, s obzirom da je to premalo za ozbiljniju komunikaciju, dao sam se na učenje španskog jezika. Nakon petnaest dana, kada sam ovladao osnovama španskog, u razgovoru sa dvojicom Francuza koji su prilično dobro govorili engleski, primetio sam da se u mom engleskom pojavljuju španske reči, što je i normalno prilikom učenja trećeg jezika (si, porque, cuando, como, yo, tu eres, me gusta, kao i već pomenute kojim sam dodavao španske nastavke). Istu pojavu sam primetio i kod njih ali sam verovao da je razlog tome nedovoljno poznavanje engleskog. Osetio sam potrebu za izvinjenjem ako me ne razumeju, zato što povremeno mešam reči i dodao da otkad učim španski, mešam ta dva jezika. Francuz me je prekinuo sa rečima “Niste vi zaboravili engleski, već samo što niste progovorili Spanglish. Dobrodošli u porodicu”. Da taj proces nije jednostran shvatio sam na kraju mog putešestvija. Naime, u pojedinim delovima Santiaga postalo je veoma popularno među mlađim ljudima, koji su bili u kontaktu sa Srbima, da se umesto “Buenas noches” kaže “Laku noche”. Takođe treba napomenuti da je reč “hamoneta” (klasičan primer Spanglish-a na Kubi) od engleske reči “ham”, dobila konkurenciju u reči koja se podjednako upotrebljava a to je “šunketa” od srpskog “šunka”.
Primer mešanja jezika je i tzv. Serblish koji se govori među pojedinim grupama naše emigracije u Australiji. Primer: Ringa prista da ti blesa kuću” ili u prevodu “Zovi popa da ti osvešta kuću”. Jezik je ipak živa stvar koja raste i razvija se zajedno sa nama.