Dagerotipija je jedna od prvih vrsta slike u istoriji fotografije koju je razvio francuski umetnik i hemičar Luj Dager (1787-1851). U udžbeniku za Višu žensku školu “Fizika za ženskinje” objavljenom u Beogradu 1866. godine nailazimo na poglavlje o fotografiji, tj. o dagerotipiji. Sledi izvod iz ovog poglavlja. Knjigu je priredio, kako je navedeno, E. Josimović po Dr. Evđeniju Netolička. Onovremeni pravopis nije menjan.
U najlepše pobede čovečijega uma spada svakojako i pronađenje pravljenja fotografksih likova. Zar to nije čudnovato da se kome, koji je samo nekoliko sekunada stajao pred nekim sandučetom, posle nekoliko minuta može pokazati njegov, suncem izrađen, veran lik. Od početka 19. veka mučio se mlogi oko toga, ali tek 1838. godine ispadne taj posao za rukom Dageru u Parizu, posle mlogobrojnih i trudnih pokušaja. Njegov način, po njemu nazvan dagrotipija, osniva se na iskustvu tom, da svetlost na hemijska jedinjenja veliki uticaj ima i u njima proizvodi promene.
Dagerov je način uglavnom ovaj: uglačana, tanko posrebrena bakarna ploča, pošto smo je shodnim sredstvima očistili, izloži se u mračnoj, samo jednom lampom osvetljenoj sobi jodnoj pari, dok bledo nepožuti. Potom metnemo ploču, bez da je dohvati druga svetlost, u tamnu komoru na ono mesto, gde lik predmeta najjasniji postaje, licem prema ovom, i ostavimo je tu, da zraci s predmeta za neko kratko vreme na nju padaju. Odnesemo posle ploču, na kojoj od lika još ni traga nema, opet u mračnu sobu, čuvajući je pritom od druge svetlosti i parimo je tu živom, koju smo do na 50 stepeni R. odprilike zagrejali; sad postaje lik. Za mesta, koja je svetlost dirala, uhvate se delići žive, a senku pravi čisto srebreno površje. Kad je lik već dosta razgovetan, onda zavučemo ploču u vreo, zasićen rastvor od obične soli i ispiramo je posle još vrelom, preparenom (destilanom) vodom.
Istina i dagerotipi su fotografije, tj. svetlošću proizvedeni likovi, ali se ipak pod tim imenom (fotografija) obično razumu samo svetlosni likovi na hartiji koja je hemijskim putem učinjena osetljiva prema svetlosti…
Knjiga "Fizika za ženskinje" se na svojih 270. strana bavi sledećim temama: Vazduh i disanje - Pritisak vazduha i barometar - Vazdušni šmrk - Voda i plivanje - Plovljenje po vazduhu i letenje - Težište - Zakon postojanstva i zamajna snaga - Toplota i njena dejstva - Termometar - Vatra i njena upotreba za osvetljenje i grejanje - Kuhanje i isparavanje ili vetrenje - Vetrovi i vodeni meteori - Snaga pare, parne mahine - Zvuk i čujenje - Svetlost i viđenje - Mikroskop i teleskop - Fotografija - Duga i drugi vazdušni meteori - Magnetizam - Elektricitet i električna mahina - Grom i gromobran - Galvanizam i galvanoplastika - Elektromagnetizam i telegrafija.
