London 1904: Rasprodaja dragocenosti kraljice Drage Obrenović

Na početku treba napomenuti, da nisu sve dragocenosti, koje su se nakon prevrata pojavljivale na aukcijama i u zalagaonicama, ukradene u noći 28/29 maja 1903. godine, kako se često može pročitati u senzacionalističkim tekstovima po raznim novinama i portalima. Činjenica je takođe da veliki deo vrednih predmeta jeste ukraden iz dvora u noći prevrata, kao i u narednim danima. Pored onoga što su ukrali lopovi, tj. od onoga što nije ukradeno, deo imovine kraljice Drage nasledile su njene sestre, kao što je i kraljica Natalija nasledila deo imovine muža i sina. Država je uzela ono što je smatrala “državnim”. Sličnu sudbinu doživela je i, za mnoge ondašnje visoke ličnosti kompromitujuća, lična arhiva kralja Milana i kralja Aleksandra, koja je opljačkana i uništena.

U članku “Aukcijski zaborav” (pdf prilog na kraju teksta), Dejan Vukelić piše sledeće: Sve što je nakon Majskog prevrata registrovano u rezidencijalnim objektima Obrenovića, uglavnom je završilo na javnim aukcijama u zemlji i, većim delom u inostranstvu. Engleski putopisac Harry de Windt zabeležio je da su se dragocenosti kralja Aleksandra i kraljice Drage mesecima ostavljale u beogradskim zalagaonicama. Domaće aukcije organizovane u ulici Kneginje Ljubice broj 1, u Beogradu, bile su tek uvertira za druge aukcije koje će se održavati širom Evrope. Pored Christie aukcije iz 1904. godine, o kojoj je ovde reč, sledeće 1905. godine u Beču je održana aukcija predmeta koju je u dobrotvorne svrhe organizovala kraljica Natalija, prodajući ono što je po zakonu nasledila od pokojnog supruga Milana i sina Aleksandra.

Aukcijska kuća Messrs. Christie, Manson & Woods, danas poznata pod imenom Christie’s Auctions, krajem 1904. godine ponudila je na aukcijsku prodaju dragocenosti tragično preminule srpske kraljice Draginje Drage Obrenović. Vredni i unikatni kraljevski predmeti stavljeni su na aukciju za koju je u Evropi vladalo veliko interesovanje. Za poreklo ovih predmeta, iz ove aukcijske kuće su naveli da su stavljeni u prodaju po nalogu njenih “naslednika” (sold by order of her heirs). Kako navodi Vukelić u svom tekstu “cene za ukupno sedam partija koje su se ticale zaostavštine ubijene kraljice (Christie’s 1904: 7–8, lots 57–63), značajno su podbacile. Najveće iznenađenje izazvalo je nadmetanje za venčanicu koju je kraljica nosila u beogradskoj Sabornoj crkvi 23. jula (4. avgusta) 1900.”

U nastavku možete pročitati originalni tekst preveden na srpski jezik, pronađen u isečku Times-a iz 1904. godine. S obzirom da se radi o vrlo vrednim predmetima, sigurno se i dan danas nalaze u vitrini nekog od svetskih kolekcionara ili možda nekog stranog muzeja. Vraćanje našeg kulturnog blaga jedan je od zadataka države Srbije u budućnosti.

„Zar to drago kamenje, jedne nesrećne
žene i jedne tragične kraljice, blistavim treptanjem
nije propovedalo jednu svetu i uzbudljivu propoved, o
neverstvu vernih i vernosti nevernih!”

Čedomilj Mijatović u listu “Štampa” 1904. god.

Sale of Queen Draga effects

Juče su na Messrs. Christie, Manson & Woods aukciji, prodavani kostimi i nakit pokojne srpske kraljice Drage, objavio je Tajms 21. novembra (1904). Ostali artikli prodavani su istog dana ali treba naglasiti da je najveću atrakciju predstavljala svojina pokojne srpske kraljice. Sedam kolekcija dragocenosti ponuđeno je u prodaju od strane njenih naslednika.

U prvoj od sedam kolekcija (koja je prodata za ukupno £2,335) bila je tijara njenog veličanstva. Tijara od brilijanata, koju je kraljica nosila na svom venčanju, napravljena kao vez vrpce i lišća, sa dva divna velika brilijanta u sredini, prodata je gospodinu J. M. Jones-u za £1,220. Početna cena iznosila je £300.

Turski orden Nišani Šefkat (Nischani-Schefkat), prvog reda sa emajliranim zlatom i brilijantima na vrhovima. Prodat za £150 (Drayson).

Narukvica od brilijanata i brušenog smaragda, sa krupnim smaragdom i dva velika brilijanta u sredini, manjim naizmenično postavljenim smaragdima i brilijantima, i dijamantima postavljenim duž obruča narukvice, prodata je za £480 (kupac Drayson) sa početnom cenom od £150. Narukvica, poslata kraljici Dragi kao venčani poklon od Cara (ruskog), prvobitno je činila deo ogrlice od istih dragulja. Tvrdi se da je u svom originalnom stanju vredela 500.000 franaka.

Persijski Orden Sunca (ne mešati ga sa ordenom lava i sunca) sa dijamantima i sa roze i zelenom trakom. To je bio poklon kraljici Dragi od persijskog šaha koji je 1900. godine posetio Beograd. Cena £115 (kupac C. Wilkinson). Ovaj orden predstavlja najveću retkost, jer je darivan samo pojedinim vladarkama. Ostali za koje se zna da postoje pripadaju ruskoj carici, nemačkoj i italijanskoj kraljici.

Izišao sam iz sale potrešen, i zastiđen, što
sam doživeo, da prisustvujem licitacijonoj
prodaji stvari jedne srpske kraljice.

Čedomilj Mijatović u listu “Štampa” 1904. god.

Venčanica

Venčana haljina kraljice Drage od finog satena u boji slonovače, bogato doterana sa uskim valovima i umetcima brižanske čipke kao i čipkom na stezniku koja je pričvršćena ukrasima. Nakon početne cene od £20 i tri ponude, prodata je za £30 (kupac Holdsvort).

Narodna nošnja kraljice Drage

Narodna nošnja njenog veličanstva, kreirana kao srpska kraljevska nošnja 14. veka, sastoji se od ogrtača kraljevsko ljubičastog baršuna, ivice bogato izvezene srpskim grbom i arabesnim ornamentima od zlatnog i srebrnog konca; suknja sa valom od somota; dugačak epitrahilj od belog satena izvezen ukrštenim dizajnom i ivicama sa zlatnim vezom lišća i četvorouglom od ljubičaste svile u sredini; zlatna tijara ukrašena brušenim rubinima, tirkizom, biserima i dijamantima, i dodatim velom od svile sa zlatnim vezom; vrpca oko struka sa ukrasom od purpurnog somota, potporom od srebra i zlata sa ukrasnim cirkonima – početna cena ove nošnje bila je £30 a prodata je gospodinu Mr. Fuller-u za £270. Najveća vrednost ove nošnje bila je tijara, koja je procenjena na £200.

U poslednjem lotu nalazio se zlatni privezak i par minđuša srpskog dizajna, sa dijamantima i biserima koje bi kraljica obično nosila uz narodnu nošnju —£70 (Kupac je E. M. Marcoso).

Kako u tekstu “Izbrisana sećanja. Uništavanje i retuširanje slike o nestaloj dinastiji Obrenovića” piše Vladimir Jovanović, potpuno zatiranje obrenovićevske tradicije u Srbiji je bilo sistematsko i započeto je već u leto 1903. godine. Brojni su dokazi koji svedoče o tome da je gašenje kulta Obrenovića učinjeno vrlo temeljito. Ono što je građeno skoro sedam decenija, uništeno je za vrlo kratko vreme. Sem nekoliko arhitektonskih spomenika koji su snažno podsećali na nestalu dinastiju, ono što je od Obrenovića preostalo bilo je komisijski popisano i predato zaboravu (pdf prilog na kraju teksta).

Nakon što im je raskućen dom, pokretna imovina rasuta na razne strane sveta, srušen je i Stari konak, prvi srpski dvorski kompleks i mesto pogibije poslednjih Obrenovića.

Izgled enterijera Starog konaka krajem XIX veka