Pre Oktobarske revolucije objavljena su samo dva prevoda romana Brema Stokera “Drakula”. Godine 1902. objavljen je nepotpun prevod knjeginje E. F. Kropotkine, a tačno deset godina kasnije i drugi. Godine 1912–1913 „Drakula” je objavljen kao serija dodataka nedeljniku „Sinji žurnal”. Ova dva prevoda značajno se razlikuju. Nakon 1913. godine, dugi niz decenija Stokerov roman bio je zaboravljen u Rusiji, sve do 90-tih godina XX veka.
Nepotpuno izdanje iz 1902.
Godine 1902. tipografska litografija V. V. Komarova (Комаров Виссарион Виссарионович) objavila je roman u nastavcima, kao dodatak mesečnom časopisu „Свет”. Ovo prvo rusko izdanje nije bilo ilustrovano, Kropotkinin prevod je imao 190 stranica, dok je originalno (i prvo) izdanje Drakule objavljeno na 390 strana.
Zanimljivo je i da je roman Brema Stokera ovde objavljen pod imenom drugog autora, engleskinje Meri Koreli, autorke mističnih avanturističkih romana. Teško je sada sa sigurnošću reći šta je tačno izazvalo ovu zabunu. Visarion Visarionovič Komarov (1838–1907) bio je urednik i izdavač nekoliko listova, ali upravo su novine “Свет” (osnovane 1882) postale njegov najuspešniji izdavački projekat. Za njegov uspeh zaslužna je činjenica da su u njegovim novinskim dodacima objavljivani tadašnji popularni pisci.
Prvo kompletno i ilustrovano izdanje iz 1912-1913
Kornfeld Mihail Germanovič (Корнфельд Михаил Германович 1884–1978) bio je izdavač više časopisa, kao što su “Сатирикон”, “Спрут”, “Синий журнал” (Sinji ili plavi žurnal). Kako bi privukao čitaoce, počeo je da izdaje jeftin novinski dodatak Sinjem žurnalu. U ovu seriju uključio je ne samo avanturističke romane (KlodFarer, A. Konan Dojl itd.), već i, kako je u oglasu stajalo, „književnost iz carstva tajanstvenih i nepoznatih svetova i izuzetnih događaja“. Krunski dragulj serije, prema oglasu, trebalo je da bude „najstrašnija knjiga svetske književnosti“ – to je bio Stokerov „Grof Drakula (Vampir)“. Godine 1912, koja je igrom slučaja bila i godina pisčeve smrti, izašao je prvi tom romana, a 1913 – drugi. Za dizajn ove publikacije bio je zadužen umetnik А. Эберлинг, dok je originalni povez u stilu secesije dizajnirao А. Юнгер. Drakulu je sa engleskog na ruski jezik prevela Nina Sandrova (pseudonim Надежды Яковлевны Гольдберг) i njen prevod je postao najpopularniji prevod Drakule na ruski. Poznato je da je prevodilac Nina Sandrova, koja je radila za Sinji žurnal, prilično proizvoljno skraćivala tekst i prepričavala scene koje, po njenom mišljenju, nisu sadržavale „akciju“, a bile su i lingvistički složene. Kao rezultat ove prevodilačke slobode, posebno su stradale epizode u kojima je Stoker koristio kolokvijalni govor. Tiraž ovog prvog kompletnog izdanja, ostao je nepoznat, dok drugo izdanje nikada nije objavljeno. Za kraj, treba napomenuti da Drakula nije imao isti uspeh među čitaocima u Rusiji kao tih godina na Zapadu.
Kornfeldovo izdanje iz 1912-1913 danas je vrlo retko u Rusiji kao i u celom svetu. U stalnoj potrazi za retkim izdanjima imali smo sreće da dođemo do jednog, istina dosta oštećenog, originalnog primerka. Kao što je rečeno, roman je izlazio u nastavcima kao dodatak novinama, tokom 1912. i 1913. godine. Na naslovnoj strani odštampana je zaključna 1913. godina (S. Peterburg 1913). Izdanje sadrži više ilustracija od kojih su najupečatljiviji portreti Grofa Drakule, Mine Marej i Lusi Vestenra, koje možete videti ispod.
Prema nekim podacima, prve ilustracije romana Drakula, pojavile su se u švedskoj publikaciji “Dagen” (1899-1900). To je prva vizualizacija priče o Drakuli ikada (link). Prvo izdanje Drakule, koje je objavljeno sa ilustrovanim omotom, izašlo je 1901. godine i tu sliku odobrio je Brem Stoker.
