Istorija

“Srpska trilogija” Stevana Jakovljevića i Luj Kordije

Louis Cordier
(foto: prvisvetskirat.rs)

Ako u današnje vreme pretražite šta internet znao o Luju Kordijeu (Louis Cordier), naći ćete vrlo malo podataka, skoro ništa. Čak ni francuska Vikipedija nema članak o njemu. Postoji njegov imenjak Louis Cordier, francuski geolog rođen u XVIII veku, ali on nas ovom prilikom ne interesuje. “Naš” Luj Kordije napisao je knjigu “Victoire éclair en Orient 15-29 septembre 1918” ili u prevodu “Munjevita pobeda na Istoku” u kojoj argumentovano tvrdi da je sudbina Prvog svetskog rata odlučena na Solunskom frontu, prvenstveno zahvaljujući učinku srpske vojske. Kordije takođe piše i o naporima da se na Zapadu umanji značaj srpskih pobeda. Knjiga je štampana na francuskom jeziku (Aurillac, 1968. godine) i može se pronaći na nekoliko stranih sajtova koje prodaju stare knjige. Koliko je meni poznato, srpski prevod ovog dela još uvek ne postoji.

O Kordijeu i njegovim radovima pisao je svojevremeno Spasić Krunoslav u separatu “Luj Kordije i njegovi radovi o probijanju Solunskog fronta” (Zbornik radova, knjiga 7. Beograd, Istorijski institut 1989). Nadao sam se da ću osnovne biografske podatke naći u Stanojevićevoj enciklopediji iz 1928., međutim tamo ni reči o njemu. Najviše podataka o Kordijeu nalazimo u knjizi Antonija Đurića “Solunci govore” gde se, između ostalog, kaže sledeće:

“Njegovi drugovi, stari ratnici, zvali su ga iz milošte Lujo. Voleli su ga iskreno i na svakom koraku ukazivali dužnu pažnju i poštovanje. I on je njih iskreno voleo. O njihovim patnjama i stradanjima, o njihovoj odlučnosti da istraju u borbi za slobodu svoje zemlje, o njihovom pobedonosnom jurišu – pisao je kao književnik i novinar, a kao profesor i istoričar održao mnoga predavanja širom Franduske. Francuz Luj Kordije. Ime koje se izgovara sa ljubavlju i poštovanjem. Bio je, kao vojnik, u rovovima Solunskog fronta, bio je u proboju. Video je i vidao mnoge ljute rane, uvek je nalazio reči ohrabrenja i ljubavi za srpske ratnike. Pisao je još tokom rata, a po njegovom završetku objavno je nekoliko knjiga o proboju Solunskog fronta, o svojim ratnim drugovima francuske i srpske vojske. Malo je ljudi koji su tako toplo i nadahnuto pisali o hrabrosti naših vojnika, kao što je to činio Kordije. Još se sećamo njegove potresne reportaže „Oni iz prvog primirja” zatim, njegove dokumentovane studije „Munjevita pobeda na Istoku” koju je nagradila Francuska akademija nauka. Bio je borac čuvene francuske 17. kolonijalne divizije koja je učestvovala u proboju Solunskog fronta. Pored toga, on je jedan od retkih Francuza koji je, tokom ratovanja, potpuno savladao i naučio srpski jezik i pravilno pisao služeći se ćirilicom. Odlikovan je francuskim Ordenom ratnog krsta Legijom časti oficirskog reda, Karađorđevom zvezdom sa mačevima, Belim orlom sa mačevima i mnogim drugim ordenima”.

Gospodin Milan Jović pronašao je u Parizu pismo (fotografija u zaglavlju, facebook.com) koje je Stevan Jakovljević (1890-1962), srpski profesor, književnik, ratni oficir i pisac poznate “Srpske trilogije”, pisao profesoru Luju Kordijeu. Milan Jović je pismo objavio u grupi “Arhivski snimci Srbije i Jugoslavije” na Fejsbuku, a mi ga u nastavku prenosimo u celosti.

Beograd, 15. april 1937.

Uvaženi gospodine profesore,

Sa najvećim zadovoljstvom primio sam Vaše pismo i knjigu “Ceux du premier armistice”. Radost moja bila je dvojaka: što sam dobio knjigu od ratnog druga Francuza, i što mogu posvetiti svoju knjigu čoveku, koji pripada jednoj od najslavnijih nacija, koja je za vreme rata bila naša verna saveznica.

Vi ste prvi Francuz koji se zainteresovao za moj ratni roman. Ovu moju knjigu (Srpska trilogija, prim.) prevode Čehoslovaci i Nemci. Ali reći ću Vam iskreno. Ja sam uvek osećao jednu skrivenu tugu, zašto se za nju ne interesuju i Francuzi. Oni su bili naši verni drugovi iz onih teških dana stradanja i bola. I zato možete pojmiti, kolika je moja radost bila, kada sam dobio Vaše pismo, gde se Vi interesujete za moj ratni roman.

Knjigu sam Vam odmah pratio (poslao, prim.). Mislim da ste je do sada dobili. Ovom prilikom jedno Vas molim. Ako biste pisali šta o ovoj mojoj knjizi, najlepše Vas molim za ljubaznost, da mi izvolite pratiti te listove ili časopise. Po mogućstvu u duplikatu.

Vašu knjigu čitam sa najvećim zadovoljstvom. Za mene je bilo veliko iznenađenje, koje se graničilo sa uzbuđenjem, kada sam video panoramski snimak (Croquis panoramique) mesta, gde je izvršen proboj Solunskog fronta. A ja sam bio baš u Šumadijskoj diviziji, koja je operisala zajedno sa Francuzima. Vaša knjiga evocira u mome sećanju prošle dane, dane borbi, slave, patnje i veličine, što je sve ostavilo nezaboravan trag u našim dušama. Nastojaću svim načinima, da se Vaša knjiga plasira što bolje kod nas.

Dragi Gospodine i prijatelju, ja Vam srdačno zahvaljujem i dugo, dugo stežem Vašu ruku, u znak iskrenoga prijateljstva.

Srdačno Vaš,

Stevan Jakovljević

Louis Cordier završio je svoju knjigu sledećim rečima: “Neka mi bude dozvoljeno, pri kraju ovih strana na kojima je sarađivalo mnogo hrabrih i poštenih, da ponovim zaključak koji sam posvetio i sada još jednom posvećujem u predvečerje svog života, svim dragim starim drugovima iz Makedonske epopeje, Srbima, našoj neuopredivoj braći po oružju koji su po svom junaštvu i veru u vasrkrsenje svoje otadžbine bili čast i ponos Istočne vojske i za koje me vezuju silne uspomene…”.

Luj Kordije preminuo je 1976. godine.

Napiši komentar