Tekst koji ćete upravo pročitati pronašao sam u backup-u starog servera iz 2010. godine. Koliko se sećam radi se o nedovršenom prevodu meni danas nepoznatog teksta koji je trebao da bude objavljen u tada postojećoj sekciji sajta antikvarneknjige.com pod nazivom “Magazin”. Takođe se ne sećam iz kog razloga nikada nije završen i objavljen, pa evo prilike da ugleda svetlo dana na ovom blogu.
Alhemija izmiče definiciji i teška je za razumevanje. Od svog postanka povezivana je sa šarlatanima, oportunistima i zaluđenim hemičarima, a danas se često meša sa čarobnjaštvom i okultizmom. Ipak ona nastavlja da zaokuplja našu maštu. Njeni uticaji na kulturu su ogromni, obuhvatajući ne samo hemiju i medicinu, već i folozofiju, psihologiju, umetnost, muziku i književnost. Ciljeve alhemije je oduvek bilo teško objasniti. Delo iz 16. veka, ‘Ogledalo alhemije’ iznosi da je to ‘nauka, koja uči kako transformisati bilo koju vrstu metala u neku drugu…uz pomoć odgovarajućeg leka… Alhemija je stoga nauka koja uči kako napraviti smešu određenog leka, koji se naziva Eliksir, koji kada se sjedini sa metalima ili telima koja imaju nedostatak, stvara njihovu zaštitu. Dva primarna cilja alhemije su: da pretvara metale (obično u zlato) i da stvori Eliksir ili lek, koji se još naziva Kvintesencija ili Kamen Filozofa, a koji ima moć da sve ljude ili objekte koji ga dotaknu učini savršenim.
Rosarium philosophorum se smatra jednim od najvažnijih tekstova u evropskoj alhemiji.
Rosarium philosophorum ili Filozofski ružičnjak nastao je u 16. veku i vrlo često je citiran u kasnijim alhemijskim spisima. Prvi put se pojavio u štampi kao drugi tom većeg dela pod nazivom De alchimia opuscula complura veterum philosophorum, u Frankfurtu, 1550. godine. Kao i za mnoge druge alhemijske tekstove, autor dela je nepoznat. Postoji više rukopisnih kopija manuskriptaa, uključujući prevode na francuski, nemački i engleski. Poslednji sadrži 20 živo obojenih minijatura, koje potiču, sa nekim izmenama, iz originalne štampane verzije.
Profesor Džon Ferguson, koji je nabavio rukopis u 19. veku, dao je kratak opis Rozarijuma u svom delu Bibliotheca Chemica:
Rosarium Philosophorum opisuje pripremanje ‘kamena’ u nizu poglavlja, od kojih svako ima simboličnu sliku, od kojih je većina praćena stihovima koji objašnjavaju … i ilustrovana paralelnim delovima teksta vodećih autoriteta u toj oblasti, tako da celina čini Rosarium (ružičnjak) odabranih pupoljaka.’ Pored toga što predstavlja atraktivan opis, poređenjem odeljaka knjige sa ‘pupoljcima’, on daje obuhvatnu sliku od čega se sastoji Rosarium sa svim svojim čudnim simboličnim ilustracijama. Ilustracije su zapravo ključne za razumevanje dela. One vode alhemičara kroz ‘spiritualno putovanje’, koje je obavezno preći da bi se doseglo prosvetljeno stanje koje on traži – savršenost ili Kamen Filozofa. Tekst, kao što Ferguson naglašava, se u velikoj meri oslanja na druge izvore, od kojih mnogi potiču od vodećih figura u ahemijskom i filozofskom mišljenju – kao što su Geber, Hermes, Aristotel i Platon – oni se često citiraju, čineći delo spiskom alhemijskih instrukcija.
Kombinacija supstanci i sjedinjavanje suprotnosti je još jedan ključni element u alhemijskom procesu. To se često predstavlja kao mistično venčanje lunarnog, ženskog elementa i solarnog, muškog elementa. Ova dva suprotna elementa se susreću i sjedinjavaju u onom što je poznato pod nazivom ‘hemijsko venčanje’. Ovo jedinstvo stvara nešto veće i daleko moćnije od pojedinačnih delova – savršeno ujedinjenje muške i ženske energije – hermafrodita. Mada tekst na engleskom odaje utisak pristupačnosti, veliki dao dela može izgledati besmisleno, ako se čita sa naučnim znanjem našeg sopstvenog vremena. Na primer, objašnjenje da se ‘u zlatu nalaze četiri elementa’ je očigledno apsurdno; međutim u to se verovalo u 17. veku. Autor je ogorčen na one ‘budale’ koje ne mogu da razumeju ideje alhemije i koji je stoga osporavaju jer ‘ne nalaze istinu’; on objašnjava da oni kažu ‘da je to lažna nauka, jer su probali da se bave njom i nisu pronašli ništa, te su onda kao ljudi postali očajni, osuđujući ovu nauku i obezvređujući knjige o njoj.’ … …
Tekst se ovde završava.
