Štampanje knjiga se pojavilo u 15. veku u Evropi, i to je bio veliki preokret u istoriji knjige. Do tada su knjige bile ručno pisane i ručno kopirane, što je bilo skupo i dugotrajno. Međutim, štampanje je omogućilo bržu i jeftiniju proizvodnju knjiga, što je dovelo do širenja znanja i ideja.
Prva štampana knjiga je “Biblija”, štampana 1455. godine u Nemačkoj od strane Johana Gutenberga. On je koristio metalne matrice sa slovima, koje su se lako prenosile i koristile za štampanje knjiga. Ova tehnologija je brzo postala popularna i proširila se širom Evrope. Gutenbergova “Biblija”, štampana na papiru i za tadašnje pojmove u većem tiražu, se sastojala od dva dela, Novog i Starog zaveta, na ukupno 1.282 stranice.
Danas nije tačno poznato koliko je primeraka Gutenbergove “Biblije” odštampano. Procenjuje se da je štampano između 180 i 210 primeraka. Pretpostavlja se da je danas sačuvano oko 50 kompletnih primeraka. Preostali primerci su ili delimično sačuvani ili su uništeni tokom vremena.
Gutenbergova “Biblija” se smatra jednom od najznačajnijih knjiga u istoriji štampe, prvenstveno zbog njenog uticaja na način na koji se informacije prenose i razumeju. Ona je takođe važna jer je prva knjiga koja je štampana sa slovima odlivenim u metalu, što je omogućilo lakše i brže štampanje knjiga.
Krajem 15. i u 16. veku su se pojavile štamparije u mnogim evropskim gradovima, što je dovelo do pojave književnosti na narodnom jeziku. Ručno pisanih knjiga je bilo malo i bile su dostupne samo određenim slojevima, što je otežavalo širenje znanja među širim slojevima stanovništva. Štampanje knjiga na narodnom jeziku je omogućilo da knjige postanu dostupne široj javnosti, a ne samo elitnom sloju društva.
U prvoj polovini 16. veka pojavile su se knjige u obliku današnjih romana, koje su bile popularne i namenjene širokom čitalačkom auditorijumu. One su doprinele razvoju književnosti i kulture, omogućivši širenje ideja i stvaranje novih pravaca u književnosti.
U 19. veku je štampanje knjiga postalo još jeftinije i dostupnije zahvaljujući novim tehnologijama. Ovo je dovelo do pojave “masovne proizvodnje” knjiga, što je omogućilo širenje znanja i književnosti širom sveta.
U drugoj polovini 18. i u 19. veku pojavljuju se časopisi i novine, koje su se štampale redovno i donosile aktuelne informacije. Ovi periodični listovi su značajno uticali na razvoj štampe i masovne komunikacije. Oni su omogućili da se informacije brže šire i da se ljudi lakše informišu o dešavanjima u svetu.
U 20. veku su se pojavile nove tehnologije štampanja, koje su omogućile još lakšu i jeftiniju proizvodnju knjiga. Danas se knjige štampaju na različite načine, uključujući offset štampu i digitalno štampanje. Takođe, elektronske knjige (e-knjige) su postale popularne zbog svoje lakoće upotrebe i mogućnosti da se skladišti veliki broj knjiga na malom prostoru. Međutim, štampane knjige i dalje imaju svoje mesto u svetu knjige, i velika većina ljudi i dalje uživa u čitanju knjiga štampanih na papiru.
