Svojevremeno mi je pod ruku došla jedna retka i izvan svega interesantna knjiga. Radi se o značajnoj istorijskoj raspravi Nikole Vulića iz 1892. godine. Nikola Vulić (1872-1945) je bio srpski istoričar, klasični filolog i arheolog, predavač na Velikoj školi u Beogradu i Beogradskom univerzitetu i jedan od najznačajnijih srpskih proučavalaca antičke prošlosti. Knjiga koja je 1892. godine nagrađena prvom Vidovdanskom nagradom opštine beogradske nosi naslov “Đurađ Kastriotić Skenderbeg, istorijska rasprava”, sa jednom genealoškom tablicom. Prve stranice donose izvore, spisak literature i autora, ili kako je to Vulić naslovio “Pretres knjiga kojima smo se služili pri izradi ove rasprave”. Tu su imena Marina Barlecija (rođen u Skadru sredinom XV. veka), čije…
Velimir Vemić. Tajni život kraljeubice
Povodom 120 godina od tragičnog Majskog prevrata. Jedna ručno ukoričena rukopisna knjiga baca novu jarku svetlost na događaj koji je pre 120 godina umnogome promenio srpsku istoriju. Reč je o spisu osobene vrednosti iz zaostavštine Vojislava Jovanovića Maramboa (1884-1968) koji se bavi majskom revolucijom iz 1903. godine – pričom o kraljeubici Velimiru Vemiću. Marambo je bio Beograđanin koji je svoj grad voleo do bizarnih pojedinosti. Zato je njegova priča o Velimiru Vemiću medaljon o siluetama starog Beograda, o stubovima naše prošlosti, o preziru velikih prema sudbini odbačenih predvodnika. Marambo je Vemićev portret satkao od iskustva jednog diplomate, arhiviste i plodnog istraživača naše baštine. Pred nama je jedna minijatura koja upotpunjuje…
Istorija magije od Ričarda Kevendiša
Magija je stara koliko i čovek. Tragovi joj se mogu naći u dalekoj prošlosti, dokle god sežu dokazi o postojanju čoveka. Magija je u prošlosti izvršila uticaj na religiju, umetnost, poljoprivredu, nauku, državnu vlast, skoro na sve aspekte ljudskog postojanja. Zapadna tradicij magije nastala je u rimskom svetu, ali je njeno izvorno poreklo skriveno u izmaglicama i tminama praistorije. Ljudi naučnog doba — s prezirnim se osmehom osvrćemo na zaludna verovanja što do nas još dopiru iz prošlih, mrtvih vremena; ali se osmeh sledi u grimasu bolne zapanjenosti kada pojmimo da i u decenijama u kojima upravo živimo znatan deo civilizovanog čovečanstva još podleže mračnim porivima vradžbina, sujeverja, opsenarstva i…
Друштво српске словесности и његов Гласник
Развој, најзначајнијег друштва у историји српског народа, поред Матице српске, следом историјских догађаја дели се у четири етапе, од...
Iz stare štampe: Vinaverovo “Beogradsko ogledalo”
Jedna debela žuta knjiga izašla je (oktobra 1977. u čast novinskog feljtona. Knjižari su je, ne čitajući, vođeni svojim nosem, odmah stavili u izloge. Knjiga se zove „Beogradsko ogledalo“. Na koricama Džumhurov crtež pisca i ime njegovo: Stanislav Vinaver. Ako feljtone prevodimo kao listiće, onda je Vinaver raskošno lisnato stablo. Ovaj pesnik, jezičar, prevodilac, parodist, putopisac, fizičar, klavirist, esejist, humorist, bio je i feljtonist lista „Republika“, od 1950. do 1955. Najbolje iz toga vremena skupio je Gojko Tešić, a štampalo „Slovo ljubve“. Knjiga je za sladokusce i radoznalce. U našoj literaturi ima pisaca koji su napravili ime orući jednu istu brazdu, muzući jednu kravicu, pleveći malu baštu. Vinaverove torbe bile…
