Stjepan Mitrov Ljubiša (1824-1878), sin jedne stare i ugledne budvanske porodice, bio je samouk. Ostavši u svojoj četrnaestoj godini bez oca, morao je da se brine o izdržavanju ne samo svome nego i svoje porodice, i da radi i zarađuje. U početku radio je u opštini, gde je postao sekretar. Vanredno bistar i vrlo marljiv, sam je stao da uči zakone i uopšte pravne knjige, i on se u tome toliko usavršio da je u celoj Dalmaciji bio poznat kao neko čudo samoniklog pravnika. Vlada ga je kasnije imenovala javnim beležnikom u Budvi i bez pravnog fakulteta, a 1861. je izabran za narodnog poslanika u Saboru dalmatinskom i u bečkom Carevinskom veću. Godine 1870. samouki Ljubiša postao je predsednik Dalmatinskog sabora. Danas je poznat i kao književnik koji je u svoje vreme zauzimao vidno mesto.