Možda vas zanima
  • Korida u Beogradu na jesen 1971.

    Pre 49 godina u Beogradu je održana španska korida, Corrida de toros Belgrade. Na jesen 1971. godine, na stadionu Tašmajdan, održana je prava španska korida. Matador je bio Luis Migel Domingin, jedan od najboljih španskih matadora XX veka. Domingin je u dramatičnoj borbi, s povređenom rukom, ubio dva bika. U jednom trenutku Domingin se okliznuo, pa ga je bik dohvatio rogovima, ali, na sreću, i pored nekoliko pokušaja, nije uspeo da ga probode. Priča se da je kompletna publika u Beogradu navijala za bika, što matadori nikada ranije nisu doživeli. Pogledajte video prilog sa ovog događaja.

  • Duh kafane “Rudničanin” na Slaviji

    Kako beleži hroničar Nikola Trajković kafana “Rudničanin” nalazila se na mestu gde se sada Ulica kralja Milana spaja sa Slavijom, a u početku su to više bile obične seoske mehane. Kako su se vremena menjala, tako su i gosti ovih kafana postajali sve više ugledni i dostojanstveni Beograđani, jer se varoš širila, a ta ekspanzija postepeno ugrađuje mesto Slaviji u srce grada. Kafana “Rudničanin” srušena je pred Drugi svetski rat kada je industrijalac i trgovac Vlada Mitić odlučio da upravo tu podigne robnu kuću, mesto kasnije poznato pod imenom “Mitićeva rupa” ili još kasnije mesto gde se nalazio peščani sat. Naš narod je oduvek bio društven i voleo kafane, zato…

  • Mališa Glišić, zaboravljeni srpski slikar

    Iako se njegove slike nalaze u najvećim srpskim muzejima danas za njega zna vrlo mali broj ljudi. Slikar Mališa Glišić (Baćevci 1886-Niš 1916), od 1912. pa do svoje smrti u Nišu decembra 1916. bio je ratni slikar Druge armije. Gledajući njegove slike mislim da uopšte nije pogrešio Dejan Đorić koji je u tekstu “Pali ratnik umetnosti” (Srbija, br. 60 2017) napisao da je zaboraviti Mališu Glišića isto kao kada bi Francuzi zaboravili Kloda Monea. Iako je živeo samo trideset godina Mališa je ostavio impresivan umetnički trag, velikoj većini nepoznat.

  • Španska groznica godine 1918

    Za Špansku groznicu saznao sam još kao dete, kada sam prvi put pitao kako se zvala dedina mama. Dobio sam odgovor da se zvala Divna (Marić) i da je umrla 1918. od bolesti zvane Španska groznica, nekoliko meseci nakon što je na svet donela mog dedu. Za razliku od sezonskog gripa, Španska groznica je te 1918-1919 godine pretežno odnosila živote mladih ljudi, od 20 do 40 godina. Smrt je nastupala vrlo brzo, od smrti za samo nekoliko sati do slučajeva gde je smrt nastupala nakon nekoliko dana. Iako ljudska civilizacija već vekovima poznaje bolest znanu kao grip ili influenca, niko pre 1918. nije pretpostavljao da grip može imati tako kobne…