Jutarnji beogradski list “Politika” u svom broju od 13. aprila 1925. godine objavio je sledeći izveštaj:
Starac od 151 godinu u Beogradu. Beograd posetio prvi put još za vreme dahija.
Juče brzim vozom prošao je kroz Beograd turčin Zair-Efendi iz Carigrada, rođen u Kurdistanu 1774. godine. On putuje za Rim, gde je bio pozvan od naučnih društava da ga vide. Taj Turčin u poslednje vreme je pokazivao čudnovate promene. Tako, na primer, njegova seda kosa počela je da opada, a mesto nje počela da raste mlada, crna kosa. Do tog doba je tri puta promenio zube i nekoliko puta se ženio. Zapitan radoznalim Beograđanima na stanici kako je živeo za vreme svog života, odgovorio je:
“Celoga života nisam pio alkohola, ne pijem kavu i ne pušim. Čaj pijem umereno, a meso vrlo retko jedem.” Po zanimanju bio je hamal-nazari (šef hamala).
Težak fizički posao nije nikada radio. U Beogradu je prvi put boravio još za vreme dahija.
“Pravda” od meseca februara 1929. godine je pisala:
Najstarijem čoveku na svetu je danas 153 godine. U Egiptu, u oazi Feking stanuje Ibrahim el Badram, najstariji čovek na svetu. On tu ima malo imanje, gde je do sada živeo povučeno i bio uvek zdrav i raspoložen. Tek u poslednje vreme počeo se žaliti na bolest. On odlično vidi i čuje a memorija mu je neobično jaka; seća se čak i pojedinosti iz svoga detinjstva. Badram je rođen 1776. godine. Kada mu je bilo četrdeset godina bio je u vojsci i uzeo učešće u dva rata. Tri puta se ženio, poslednji put pre 26 godina. Kako sam priča mesa je jeo veoma malo, hranio se većinom povrćem i pirinčom.
