Još krajem XVIII veka na prostoru Vojvodine je pisano o pripremanju hrane, kada je Zaharije Orfelin objavio prvu knjigu kuvarskih recepata u Sremskim Karlovcima. „Prvi srpski kuvar“ sastavio je jeromonah Jerotej Draganović u manastiru Krušedol, na Petrovdan 1855. godine. Štampan je iste 1855. godine u Novom Sadu (Србскій куварЪ : (по немачкому кох-бухЪ) трудомЪ Іероөеа Драгановића обштежителнога М. Крушедола Іеромонаха, изЪ разны немачки о художеству куваня дѣйствуюћи кнЬига, сабранЪ и чрезЪ доволЬно искуство правилно испитанЪ). Drugo izdanje Draganovićevog kuvara izlazi 1865. godine u Beogradu. U Novom Sadu je 1878. godine iz štampe izašao “Ilustrovani srpski veliki kuvar” ili “Stara i nova kujna” Katarine Popović Midžine, a u Mostaru “Veliki srpski kuvar” Zorke J. Babić rođ. Mitrović. U Velikom Bečkereku 1914. štampan je „Kuvar zaboravljenih jela“, autori su Steinbach Belane i Reczey Anna, dok je za prevod sa mađarskog na srpski bio zaslužan Maroti Mikloš.
Kuvarske knjige koje su se na srpskom jeziku pojavile u drugoj polovini XIX veka u velikoj meri su prevodi sa stranih jezika. Najstariji kuvar Jerotija Draganovića preveden je sa slavenoserbskog zajedno sa svim arhaizmima. Tu se pojavljuju stare mere: lot (17,5 gr), olba (0,7 l), funta (560 gr), satlik (280 gr), a od „Stare i nove kujne“ počinju da se beleže nove mere, s tim što se sve bukvalno množi, bez zaokruživanja. Recimo: ako nešto teži tri lota, piše da bi trebalo uzeti 52,5 grama.
Tek krajem XIX i početkom XX veka pojavljuju se knjige sa pravim srpskim jelima. Sima Trojanović je 1896. godine objavio „Starinska srpska jela i pića“, a kasnije su se pojavile mnoge vredne kuvarske knjige koje su uglavnom pisale žene: Sofija Mirković, Vida Totović, Leposava Gavrilović, Spasenija-Pata Marković, Aleksandra Rustanović, dok je jedini muški pisac u tom periodu, Dušan Slavić 1929. godine objavio knjigu „Veliki učitelj kuvanja i narodnog zdravlja“.
Pojava Spasenije-Pate Marković i Aleksandre Rustanović i njihovih knjiga „Moj kuvar“ (1939) i „Veliki narodni kuvar“ (1940) označava zlatno doba srpskog kuvarskog izdavaštva, a Patino delo je pod izmenjenim naslovom „Veliki narodni kuvar“, doživelo čak dvadesetak izdanja. Kuvar A. Rustanovićeve nikada nije doživeo drugo izdanje.
U predgovoru svoje knjige “Veliki narodni kuvar”, Aleksandra Rustanović piše sledeće:
“Proučavajući kuhinju mnogih naroda prošlo je kroz moje ruke bezbroj srpskih, ruskih, francuskih, nemačkih i engleskih kuvara. Prvi deo ove knjige namenjen je domaćici početnici. To je upravo bukvar kuhinjski koji svaka iskusna domaćica zna u prste tek u svojim poznim godinama. Sastavljajući ovu knjigu bila mi je namera da uštedim domaćici sticanje iskustva kroz decenije i prikupljanje saveta koji su svi tu sažeti. Bude li domaćica znala ovaj bukvar u prste, on će joj i “mast uštedeti i zdravlje tela okrepiti” (iz kuvara Jerotija Draganovića, jeromonaha manastira Krušedol, 1851). Drugi deo, sa uputima, izlazi u susret zaposlenoj i savremenoj ženi u toliko što je ispred svakog uputa dat pregled sastojaka. Domaćici koja ima već neko temeljnije znanje, ovo će sve reći: da li odgovara njenim mogućnostima, trenutnoj potrebi, namirnicama sa kojima raspolaže, vremenu, zdravlju ukućana, ovo će je lišiti lutanja i uštedeti joj mnogi dragoceni čas.”
Pored pomenutih publikacija, veliki broj domaćica vodio je svoje lične beleške. Pojedine beležnice recepata dostizale su obim jedne knjige, kao što je lični kuvar Eufimije Ilijević pisan u Crepaji krajem XIX veka. Ovu rukopisnu knjigu možete videti klikom ovde.
Izvori: "Veliki narodni kuvar", Aleksandra Rustanović Geca Kon b.g); „Slatki trag prošlosti“, Muzej grada Novog Sada, Zbirka strane umetnosti; Katalog knjiga NBS; Arhiva knjižare Antikvarneknjige.com
