Povodom 120 godina od tragičnog Majskog prevrata. Jedna ručno ukoričena rukopisna knjiga baca novu jarku svetlost na događaj koji je pre 120 godina umnogome promenio srpsku istoriju. Reč je o spisu osobene vrednosti iz zaostavštine Vojislava Jovanovića Maramboa (1884-1968) koji se bavi majskom revolucijom iz 1903. godine – pričom o kraljeubici Velimiru Vemiću. Marambo je bio Beograđanin koji je svoj grad voleo do bizarnih pojedinosti. Zato je njegova priča o Velimiru Vemiću medaljon o siluetama starog Beograda, o stubovima naše prošlosti, o preziru velikih prema sudbini odbačenih predvodnika. Marambo je Vemićev portret satkao od iskustva jednog diplomate, arhiviste i plodnog istraživača naše baštine. Pred nama je jedna minijatura koja upotpunjuje…
Монах Арсеније, последњи Чарнојевић
Године 1980, 23. јуна, уочи великог бденија и празника чудотворне протатске иконе Достојно јест, извесни Вадим Черн, натурализовани Американац, залутао је у Кареји. Елем, уочи празника ове чудотворне иконе, у хиландарски конак ушао је Вадим Черн, човек средњег раста, шездесетих година. Коначиште му је журно дао млади отац Стефан, који је хитао на бденије, и господин Черн је преспавао ноћ не знајући ни где се налази. Сутрадан је почео његов разговор са оцем ...
Једна Српкиња. Опис из 1875. године
У Србији има жена и девојака много лепших него у Црној Гори. Иако Српкиње и Црногорке припадају истом роду, Црногорке имају израженије српске особине. Србин је жилав и виши од средњег раста, има широка рамена, али је ретко дебељушкаст. Српкиња ретко успева да пређе просечну висину, витка је и правилног облика, малих шака и стопала. У градовима се често срећу жене које привлаче пажњу својом племенитом појавом којој се не може наћи замерка. Имају плаву или смеђу...
Suvereni Srbije u sećanjima jedne nesuđene kraljice
“Kraljevi i kraljice koje sam poznavala” spada u one, kod nas malo poznate, ili bolje reći potpuno nepoznate publikacije, ali mora se priznati vrlo egzotičnog i primamljivog naslova (“Kings And Queens I Have Known”). Objavljena 1904. godine u Njujorku, nikada više nije doživela novo izdanje. Autor ove na prvi pogled intrigantne knjige sa početa prošlog veka je Elena Vakaresku, tj. Hélèna Vacaresco, kako je na naslovnoj strani potpisana. Helena je rođena u Bukureštu 1864. godine i danas je u vrlo uskim krugovima zapamćena kao rumunsko-francuska književnica plemićkog porekla, dva puta laureat Académie française, i jedina žena koja je vršila dužnost ambasadora u ondašnjoj Ligi naroda. I sa očeve i sa…
