Istorija

Kralj Aleksandar i smrt kralja Milana u memoarima upravnika Beograda

Božidar K. Maršićanin (Kragujevac, 28. februar 1855 − Beograd, 29. jun 1921), policijski činovnik i upravnik Uprave grada Beograda, bliski saradnik kralja Aleksandra Obrenovića, ostavio nam je u svojim memoarima naslovljenim sa “Tajne dvora Obrenovića – Upraviteljeve beleške”, opisane trenutke kada je kralj Aleksandar saznao da mu je u Beču, usled bolesti, preminuo otac i bivši kralj Srbije Milan Obrenović IV. Tom prilikom, autor memoara je zabeležio i svoje viđenje odnosa oca prema sinu. Maršićanin, iskusan i pouzdan činovnik, lojalan porodici Obrenović, nalazio se na mestu upravnika Beograda tokom burnih godina, od 13. jula 1900. do 29. maja 1903. godine, i u tom periodu je imao uvid u veliki broj događaja na dvoru i oko njega.
Na kraju teksta nalaze se obe knjige ovih vrlo retkih Božinih memoara u PDF formatu. Naime, u svim domaćim bibliotekama preostalo je samo još nekoliko primeraka, tako da je sreća da ih imamo bar u elektronskoj formi.

Ниш, 29. јануара. Око 9 сати отишао сам у Двор. Видим изнесене неке путничке сандуке, као да се чине припреме за пут. Помислио сам да се Њихова Величанства намеравају вратити у Београд, због чега сам и позван. Но у ађутантској соби рекоше ми, да се то спрема за Краља, који, вероватно, путује за Беч, због болести Краља Милана.

Кад сам се јавио Краљу он пи после других пословних питања рече … … добио сам телеграм из Беча, да је папа оболео и у постељу пао. ”Чика Мата” (тако је Краљ звао првог ађутанта г. Лазу) отпутовао је ноћас тамо, и ако ми јави да је папина болест озбиљна, мораћу и ја отићи.

… … …

… … …

Исте вечери вратио сам се у Београд. Овог тренутка стигла је вест, да је Краљ Милан умро у Бечу!

30. јануара. Ноћас у пола ноћи Краљ и Краљица вратили су се из Ниша. Јутрос је осванула Краљева прокламација.

Народу Српском.

Свемогућем Богу је било угодно да позове к себи мог милог и непрежаљеног родитеља, Милана Обреновића, бившег Краља Србије. Он је напрасно преминуо у Бечу 29. овог месеца у 4 сата и 20 минути по подне.

Његова владавина испуњена је била низом значајних, и по српски народ судбоносних догађаја. Његова ће дела историја достојно оценити, а Српски народ остаће дужан Краљу Милану вечиту захвалност, за извојевану независност, проширење граница, обновљење Краљевине и културни преображај земље. Љубављу својом према Отаџбини нашој и заслугама својим за њу, Он је и сам лично стекао право, поред онога по рођењу, богом данога, да може вечити санак боравити покрај наших славних предака: Милоша Великог и Михаила!

Ви, Срби, чији се дах вазда сливао са дахом Наше Династије, ви који сте са нама, кроз читаво столеће, делили и зло и добро, и срећу и несрећу, уверен сам да ћете и овога пута поделити са мном моју неизмерну тугу и доказати своју благодарност према Оцу Вашег Краља, искреним учешћем у овој мојој големој жалости.

Нека би му Бог дао души рајскога насеља!

Кад сам отишао на рапорт, затекао сам Краља црвених и исплаканих очију.

Како су јаке оне везе које Бог усађује између оца и сина! Плаче, иако му је отац учинио голему неправду!

Јест, јест, неправду, и не само неправду, него и грех, како пред Богом тако и пред људима. Или, зар то није грех, на главу једнога дванаестогодишњега дечка натоварити тешку владалачку Круну; испети га, још слабог и нејаког, на таку висину, да се о њега бију политички ветрови, да га олује интрига и сплетака ломе и да га таласи себичних прохтева и планова запљускују и собом заносе, па се измаћи на страну и све то посматрати и сехирити?

Неправду, дакако, те још какву. Или, зар то није неправда, кад отац о сину, после његове веридбе, каже, како ће га у будуће највише моћи обрадовати глас, да му је син с Престола збачен?

И зашто све то?

Зато, што се син оженио како је сам хтео, а не како му је отац желео! Па и отац му се оженио на исти начин. До душе, он није имао свога оца, који је његовој женидби био противан, али они, који су му замењивали оца, били су његовој женидби противни.

Но најзад нека је Краљ Александар овом женидбом и учинио погрешку, је ли било оправдано да због те погрешке устаје противу њега онако непријатељски његов рођени отац, дајући тиме маха својим пријатељима у земљи и другим незадовољницима, да дигну противу истога онолику олују, и да му, поред горкога детињства, проведеног у кући завађених родитеља, загорчавају и дане мужанства?

Па ипак плаче! Да, плаче, јер му је умро родитељ…

Много је грешио Краљ Милан — Бог да му опрости.



Prva animacija svih vladara i vladarki iz dinastije Obrenović


“Napredak sveta”. Engleske reakcije na Majski prevrat 1903

Nekih dvadesetak dana nakon Majskog prevrata u Engleskoj se i dalje pisalo…

Rasprodaja dragocenosti kraljice Drage Obrenović

Aukcijska kuća Messrs. Christie, Manson & Woods, danas poznata pod…

Pesma zaverenika Ljubomira Vulovića “Jednom kralju”

Major Ljubomir Vulović, kako ga Dejvid Mekenzi naziva u svojoj knjizi…