Za Špansku groznicu saznao sam još kao dete, kada sam prvi put pitao kako se zvala dedina mama. Dobio sam odgovor da se zvala Divna (Marić) i da je umrla 1918. od bolesti zvane Španska groznica, nekoliko meseci nakon što je na svet donela mog dedu. Za razliku od sezonskog gripa, Španska groznica je te 1918-1919 godine pretežno odnosila živote mladih ljudi, od 20 do 40 godina. Smrt je nastupala vrlo brzo, od smrti za samo nekoliko sati do slučajeva gde je smrt nastupala nakon nekoliko dana.
Iako ljudska civilizacija već vekovima poznaje bolest znanu kao grip ili influenca, niko pre 1918. nije pretpostavljao da grip može imati tako kobne posledice. Španska groznica odnela je mnogo više života, neki podaci kažu i pet puta više, nego Prvi svetski rat. Španska groznica ili Španski grip je bila jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva. Pojavila se pri kraju Prvog svetskog rata (januar 1918 – decembar 1920), i u tri talasa se širila Zemljom. Ona je prva od dve pandemije uzrokovane virusom influence A H1N1. Prema procenama, nekoliko stotina miliona ljudi je bilo inficirano i imalo je klinički ispoljenu bolest, a smatra se da je umrlo nekoliko desetina miliona ljudi. Poznato je da se većina smrtnih slučajeva dogodila u drugom talasu, tokom tri naročito okrutna meseca na jesen 1918. godine. Pretpostavlja se da je kobni “drugi talas” španskog gripa izazvao mutirani virus koji je širila vojska. Podataka o broju obolelih i umrlih u našoj zemlji tokom španske groznice ima malo, čemu su uzrok složene ratne okolnosti i stvaranje nove države upravo u vremenu kada je bolest bila prisutna.
Petog oktobra 2005. objavljeno je da je rekonstruisan, odnosno praktično ponovno oživljen uzročnik španske groznice. Rekonstrukciju su izveli naučnici iz Centers for Disease Control and Prevention iz Atlante, u saradnji sa naučnicima Instituta za Patologiju američke vojske i Mount Sinai School of Medicine.
