Jedna vrlo retka knjiga pod nazivom “Narodne pesme koje se pevaju na Beogradskoj kratkotalasnoj radiostanici” donosi nam zbirku zaboravljenih narodnih pesama koje su se u narodu pevale i slušale putem talasa “Beogradske radio stanice”. Pesme je sakupio i objavio Sima T. Begović. Sima, sin Tešimira Begovića, tenora i člana Narodnog pozorišta, bio je prvi gitarista i solista, osnivač narodnog orkestra i prvog dueta na Beogradskoj radio stanici. Takođe bio je jedan od strasnih sakupljača narodnog izvornog stvaralaštva. Knjiga pesama koju je objavio 1938. godine donosi nam tekstove više od 100 narodnih pesama i podeljena je na sledeće delove: Pesme iz predratne Srbije (pre 1914), Pesme bosansko-hercegovačke, Pesme iz Vojvodine, Pesme iz Južne Srbije (danas Sev. Makedonija), Pesme iz Dalmacije, Ljubavne pesme, Razne pesme.
Imavši u vidu retkost ove knjige, velika većina zainteresovanih neće nikada imati priliku da je pročita. Zbog toga donosimo u nastavku nekoliko pesama iz ove narodne zbirke.
Ej, čija frula
Ovim šorom svira
Ej, to je frula
Siromašnog sina!
Ej bogatome
Zasvirati neće!
Ej, bogat plati,
Pa ga svirac prati!
Jesen stiže, dunjo moja,
Jesen rana.
Od jeseni, do jeseni
Svo se selo već iženi —
Dušo moja, beži meni!
Ne varaj jarana!
Svake noći, dunjo moja,
Svakog dana,
Brojim sate, mislim na te,
Dušo moja, umreh za te!
Budi moja, blago meni!
Ne varaj jarana!
Mladost prođe, dunjo moja,
Mladost rana,
Ja te, dušo, željan osta,
Čekanja je bilo dosta,
Beži meni o jeseni!
Ne varaj jarana!
U đul bašti kraj šimšira
Sedi jedna bula divna,
Ej, u đul bašti.
Đule bere ne miriše,
Suze lije i uzdiše,
Ej, đule bere,
Moj jarane, moj dragane,
Ubile te noći tavne,
Ej, moj jarane.
Ti mi moju mladost uze,
Ubile te moje suze,
Ej, moj jarane.
Bajram ide, dragome se nadam,
Što b’ ja dragom bajramluka dala.
Ja bi’ dragom vezen Jagluk dala,
Dragi mi je, malo mu je dara.
Ja bi’ dragom crne oči dala,
Hvaliće se među jaranima.
Ja bi dragog u dušeke zvala,
Hašarija, neće mirovati.
Aoj, Grocko, varošice mala,
Draga dragog na večeru zvala.
Ja ti neću doći, curo mala,
Ti večeraj, ne čekaj dragana.
Koliko je na marami grana,
Toliko sam ljubio dragana.
Otišeja Drelja, tamo dole Dreja
Igraj Dreljo, igraj, Dreljo, Dreljičko
Pečalija Drelja, jedan šinik vaške,
Predi Dreljo, predi, košulju si nemaš
Ej došla Drina,
Ej došla Drina,
Od brega do brega,
Ej, nit’ od kiše,
Ej, nit’ od kiše,
Nit’ od belog snega.
Ej, već od suza,
Ej, već od suza,
Bosanskijeh cura.
Crna kupina kapeše, kapeše,
Crna kupina kapeše, kapeše.
Milan mi Milku apeše,
Milan mi Milku apeše, apeše.
Ja posadi, Jelo,
Ja posadi, sej, sele,
Zelen bor u bašti.
Da moj borić, Jelo,
Da moj borić, sej, sele,
Tebe rashlađuje.
Sve komšije, Jelo,
Sve komšije, sej, sele,
Omrzoše na me.
Gorom jezde, kićeni svatovi
Gorom jezde, gorom popevaju.
Gorica im s lista odgovara:
Kud jezdite, kićeni svatovi,
Kud jezdite, kud konje morite?
Umrla je prošena devojka!
Ej mami momče devojče,
Aman, na svileno jagluče,
Ej, namami go, prevari,
Aman, prevari go, obljubi.
Ej, stade cura plakati,
Stade se momče smejati,
Ej, ćuti curo, ne plači,
Aman, imam brata terziče,
Aman, sašiće ti jeleče.
Oh, mila, ti ne tuži
I nemoj suze lit
Što vene list na ruži
To tako mora bit,
Nit’, čedo, drago, žali
Što leto sad ode;
Mi smo se ljubit’ znali
K’o mesec bled i vode,
O, reci, šta te stalo
Priroda što izdiše,
I šušti lišće palo,
I vetar hladan briše?
Ta neka drugi tuži,
Ti nemoj suze lit’
Što vene list na ruži,
To tako mora bit’.